Систем за мониторинг и евалуацију јавних издатака као основе за формирање респонзивне аграрне политике

Tehnicke specifikacije.docx Sistem za monitoring i evaluaciju javnih izdataka kao osnov za formiranje responzivne agrarne politike Sadržaj 1Uvod4 2Definicije i skraćenice6 3Funkcionalnosti sistema8 3.1Registar mera9 3.2Indikatori9 3.2.1Spisak indikatora za implementaciju10 3.2.1.1IND-01 Planirani budžet po meri10 3.2.1.2IND-02 Isplaćen iznos po meri11 3.2.1.3IND-03 Stopa realizacije budžeta (budžet execution rate)11 3.2.1.4IND-04 Broj zahteva i stopa prelaza kroz statuse (submitted/approved/paid)12 3.2.1.5IND-05 Broj jedinstvenih korisnika (beneficiaries) po meri12 3.2.1.6IND-06 Prosečan iznos podrške po korisniku (Average support per beneficiary)13 3.2.1.7IND-07 Ukupan broj “plaćenih jedinica” po meri (ha/grla/litara/kg…)14 3.2.1.8IND-08 Jedinična stopa podsticaja i “efektivna stopa”14 3.2.1.9IND-09 Pokrivenost (coverage) — udeo podržanih u ukupno prihvatljivim jedinicama15 3.2.1.10IND-10 Intenzitet podrške (RSD po ha / RSD po grlu / RSD po litru) po regionu16 3.2.1.11IND-11 Pravednost/koncentracija raspodele (equity / concentration)16 3.2.1.12IND-12 Presek korisnika između mera (cross measure overlap)17 3.2.1.13IND-13 Indikator međuzavisnosti mera i ishoda (policy interaction / association)17 3.2.1.14IND-14 Vreme obrade zahteva (processing time)18 3.2.1.15IND-15 Stopa odbijanja / nepravilnosti (rejection & irregularity rate)19 3.2.1.16IND-16 Alarm za duplo finansiranje (centralno + lokalno / više programa)19 3.2.1.17IND-17 Proizvodnja i prinos (yield) za ključne biljne proizvode20 3.2.1.18IND-18 Populacija stoke / košnica (livestock & hives) — trend i struktura21 3.2.1.19IND-19 Premija za mleko — subvencionisani litri i udeo u ukupnoj proizvodnji21 3.2.1.20IND-20 Tehnička efikasnost (TE / bcTE) — FADN (DEA)22 3.2.1.21IND-21 Efikasnost obima (Scale Efficiency, SE) — FADN (DEA)23 3.2.1.22IND-22 Ukupna faktorska produktivnost (TFP) — Malmquist indeks + dekompozicija24 3.2.2„What-if“ scenario25 3.3Analiza tržišnih kretanja u EU26 3.4Eksterni sistemi27 3.4.1eAgrar27 3.4.2FADN28 3.4.3RZS28 3.4.4Ostali registri i sistemi29 3.5Analitika i izveštavanje29 3.6Administracija korisnika i autorizacija30 3.7Administracija sistema32 4Tehnički zahtevi sistema33 4.1Integracija33 4.2Transformacija podataka34 4.3Hostovanje34 4.4Skalabilnost34 4.5Visoka dostupnost34 4.6Bezbednost i zaštita podataka34 4.7Ostali zahtevi35 5Faze realizacije projekta36 5.1Faza 1: Priprema i inicijacija projekta36 5.2Faza 2: Analiza i dizajn sistema36 5.3Faza 3: Implementacija sistema37 5.4Faza 4: Testiranje sistema37 5.5Faza 5: Obuka i produkcija37 5.6Faza 6: Postimplementacijska podrška u garantnom periodu38 6Okvirni plan i dinamika projekta39 Uvod Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svake godine dodeljuje značajna sredstva kroz subvencije u oblasti poljoprivrede. Oko 87% su direktna davanja u šta spadaju podsticaji po površini, podsticaji po grlu stoke, premije za proizvodnju, Podsticaji za sertifikovanu proizvodnju, Podsticaji za mlade i nove poljoprivrednike. Razvoj poljoprivrede, primenom mera ruralnog razvoja, koje se mogu posmatrati kao investicije su u značajno manjem stepenu zastupljene. Dominantan pristup, kroz mere direktnih davanja, se nije pokazao kao dovoljno efikasan metod unapređenja poljoprivrede. Pozitivna je činjenica da Ministarstvo raspolaže sa značajnim skupom informacija o svim tipovima isplaćenih subvencija, kao i o podacima o poljoprivrednim gazdinstvima. Informacije su prikupljene i uskladištene kroz poslovne procese implementirane kroz više softverskih rešenja od kojih je svaka pokriva specifičan deo poslova Ministarstva. Ministarstvo želi da iskoristi informacije uskladištene u različitim softverskim sistemima, da ih analizira kroz godine i da na bazi rezultata analiza vrši prilagođavanje agrarne politike u narednim godinama sa ciljem efikasnije raspodele sredstava. Da bi raspodela sredstava bila efikasnija potrebno je obezbediti mehanizme na osnovu kojih bi se radila dodela sredstava bazirana na stvarnim podacima dobijenim kroz monitoring i evaluaciju izdataka. S tim u vezi, budući sistem treba da omogući sledeće bitne funkcionalnosti: definisanje ključnih indikatora za praćenje efekata agrarne politike transformaciju podataka iz različitih sistema Ministarstva u cilju validacije, normalizacije, obogaćivanja i strukturnog prilagođavanje u skladu sa definisanim poslovnim i tehničkim pravilima analizu podataka i generisanje izveštaja a sve sa ciljem bržeg kreiranja preciznije agrarne politike koja će omogućiti bolju/efikasniju raspodelu sredstava i pravovremene intervencije. Sistem se definiše kao responzivan jer omogućava kontinuirano prilagođavanje dizajna i parametara agrarnih mera na osnovu empirijski utvrđenih rezultata, ishoda i promena u spoljašnjem okruženju. Responzivnost sistema se ogleda u sledećim ključnim karakteristikama: Povezivanje politike, realizacije i ishoda - Sistem ne posmatra mere agrarne politike izolovano, već uspostavlja zatvoren analitički krug: ciljevi politike → parametri mere → realizacija → ishodi → evaluacija → prilagođavanje politike. Na ovaj način, svaka mera se posmatra ne samo kroz budžetsku potrošnju, već i kroz: obuhvat i ciljanje korisnika, ostvarene proizvodne i strukturne ishode, međuzavisnost sa drugim merama. Parametrizacija mera i mogućnost brzog prilagođavanja - Responzivnost sistema proizilazi iz činjenice da su mere u sistemu parametrizovane (jedinica mere, jedinična stopa, obuhvat, pravila prihvatljivosti). To omogućava da se, na osnovu rezultata iz prethodnog perioda: koriguju jedinične stope, redefiniše obuhvat, unapredi ciljanje mera, simuliraju alternativni scenariji pre donošenja nove Uredbe. Sistem time omogućava upravljanje politikom zasnovano na podacima, a ne isključivo na prethodnoj praksi. Pravovremena informacija u toku godine (early warning) - Za razliku od statičnih izveštaja, sistem omogućava: praćenje realizacije u realnom ili skoro realnom vremenu, identifikaciju ranih signala problema (niska realizacija, preklapanje mera, disproporcionalna raspodela), blagovremenu reakciju još u toku budžetske godine. Ova funkcionalnost je ključna za responzivnost, jer omogućava korekcije pre nego što se problemi „zaključe“ u godišnjim rezultatima. Integracija domaćih rezultata i spoljašnjeg (EU) konteksta - Sistem ne procenjuje efekte mera samo u nacionalnom okviru, već ih posmatra u kontekstu kretanja na evropskom tržištu (EU proizvodnja, cene, trgovina, volatilnost). Na taj način, prilagođavanje mera se zasniva na: poređenju domaćih trendova sa EU trendovima, proceni rizika (npr. prekomerna proizvodnja, pad cena), identifikaciji prilika (npr. rast potražnje, tržišni prostor). Time se obezbeđuje da agrarna politika bude ekonomski utemeljena i tržišno usklađena. Podrška godišnjem ciklusu donošenja odluka - Responzivnost sistema je institucionalno ugrađena kroz njegovu upotrebu u godišnjem ciklusu agrarne politike: tokom godine: monitoring i rani signali, na kraju godine: evaluacija i poređenje, na početku naredne godine: simulacije i priprema nove Uredbe. Sistem obezbeđuje da se odluke u narednom ciklusu direktno nadovezuju na rezultate prethodnog, čime se politika postepeno unapređuje. Jasna podela odgovornosti - Sistem je responzivan, ali ne autonoman u donošenju odluka. On: generiše strukturisane, proverljive i uporedive analitičke izlaze, ukazuje na trendove, odstupanja i potencijalne pravce prilagođavanja, dok konačne odluke ostaju u nadležnosti donosioca politika. Zahvaljujući ovim karakteristikama, Sistem omogućava prelazak sa statičnog modela raspodele podsticaja na dinamičan, podacima vođen i prilagodljiv model agrarne politike, koji reaguje na stvarne rezultate i promene u ekonomskom i tržišnom okruženju. Ovaj Sistem je postavljen u nadležnost Sektora za investicije jer upravo na tom nivou postoji potreba za objedinjavanjem podataka iz više softverskih sistema i pretvaranjem tih podataka u pouzdanu osnovu za donošenje odluka. Efikasno planiranje podsticaja i ulaganja zahteva centralizovan analitički mehanizam koji omogućava da se jasno vidi odnos između utrošenih sredstava, ostvarenih rezultata i potrebnih korekcija politika. Sistem je od posebnog značaja za sektor jer omogućava pravovremeno prepoznavanje trendova, rizika i potreba za intervencijama, što direktno utiče na kvalitet planiranja programa i raspodele budžeta. Time se sektor osnažuje alatima koji omogućavaju donošenje odluka zasnovanih na činjenicama, a ne na pretpostavkama, i obezbeđuje da se agrarna politika razvija na osnovu stvarnih, merenih efekata. Ova tehnička specifikacija predstavlja prvu fazu softverskog rešenja za praćenje agrarne politike. Nakon implementacije planiran je nastavak, kroz drugu fazu projekta, koji obuhvata dalju nadogradnju ovog softverskog rešenja. Definicije i skraćenice Definicija / skraćenica Opis FADN Farm Accountancy Data Network - Mreža računovodstvenih podataka poljoprivrednih gazdinstava je sistem Evropske unije za prikupljanje, obradu i analizu ekonomskih i finansijskih podataka o poljoprivrednim gazdinstvima. Referentni izvor za ekonomske i finansijske indikatore poljoprivrednih gazdinstava, koji omogućava poređenje domaćih rezultata sa EU prosekom i procenu ekonomske efikasnosti agrarnih mera Indikatori Merljivi pokazatelji definisani za praćenje inputa, outputa, rezultata i uticaja agrarne politike, koji omogućavaju objektivno poređenje između godina, mera i teritorijalnih jedinica. NUTS Nomenclature of Territorial Units for Statistics - Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statistiku je geokodni standard EU za referenciranje administrativnih podela zemalja u statističke svrhe Osnova za teritorijalnu disaggregaciju podataka, regionalnih poređenja i usklađivanje analiza sa standardima Evropske unije. Ministarstvo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Organ nadležan za kreiranje, sprovođenje i prilagođavanje agrarne politike, koji koristi Sistem kao analitičku i odlučivačku podršku u godišnjem ciklusu planiranja, monitoringa i evaluacije agrarnih mera. RZS Republički zavod za statistiku. Izvor zvaničnih statističkih podataka (proizvodnja, cene, struktura poljoprivrede), koji se koriste za validaciju, dopunu i kontekstulizaciju administrativnih podataka Ministarstva. SE Scale Efficiency – Efikasnost obima Pokazatelj koji meri usklađenost veličine gazdinstva sa optimalnim obimom proizvodnje, relevantan za analizu strukturnih efekata agrarnih mera Sistem Sistem za monitoring i evaluaciju javnih izdataka kao osnov za formiranje responzivne agrarne politike. Integrisani informaciono-analitički sistem koji povezuje podatke iz različitih izvora, omogućava kontinuirani monitoring realizacije mera, evaluaciju ishoda i simulaciju alternativnih scenarija radi donošenja podacima zasnovanih odluka UUA Utilised Agricultural Area – korišćena poljoprivredna površina. Osnovna prostorna jedinica za analizu podsticaja po površini, intenziteta korišćenja zemljišta i teritorijalne raspodele sredstava TE Technical Efficiency – Tehnička efikasnost Pokazatelj korišćenja inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, koji se koristi za procenu uticaja podsticaja na unapređenje proizvoljnih performansi TFP Total Factor Productivity – Ukupna faktorska produktivnost Složeni indikator koji meri dugoročne efekte agrarne politike na rast produktivnosti, kroz kombinovani uticaj tehnoloških, organizacionih i investicionih faktora Tabela 1 definicije i skraćenice Funkcionalnosti sistema Da bi Sistem mogao da radi monitoring i evaluaciju javnih izdataka, potrebno je prikupiti podatke iz eksternih sistema. Eksterni sistemi sadrže realne podatke o davanjima po osnovu javnih izdataka kao i o korisnicima koja tih davanja. Ovi sistemi predstavljaju operativni sloj sprovođenja agrarne politike i izvor su primarnih, administrativnih podataka neophodnih za analitičku obradu. Podaci iz eksternih sistema obuhvataju informacije o zahtevima, odobrenjima, isplatama, kontroli, kao i osnovne strukturne podatke o poljoprivrednim gazdinstvima, proizvodnji i korišćenju resursa. Njihova upotreba u okviru Sistema omogućava da se javni izdaci ne posmatraju samo nominalno, već u vezi sa stvarnim obuhvatom, intenzitetom i efektima primenjenih mera. Ilustracija 1 kontekst sistema Kontekst sistema podrazumeva jasno razgraničenje između eksternih operativnih sistema (izvori podataka) i internog analitičko-izveštajnog sloja Sistema, koji služi isključivo za monitoring, evaluaciju, analizu i podršku odlučivanju. Sistem ne zamenjuje postojeće operativne sisteme, već ih funkcionalno povezuje. Funkcionalno posmatrano sistem treba da: Unutar sebe vodi skup podataka i registara koji su od interesa za sistem. Prikuplja podatke koji su od interesa za sistem iz eksternih sistema. Podaci se prikupljaju periodično (dnevno, mesečno, kvartalno, godišnje), vrši se njihova transformacija, agregacija i skladištenje u bazu podataka. Sve ovo se radi sa ciljem pripreme podataka za monitoring i izveštavanje. Proces prikupljanja podataka obuhvata normalizaciju strukture podataka i njihovo povezivanje kroz zajedničke identifikatore (gazdinstvo, parcela, mera, vremenski period). Agregacija podataka omogućava analizu po različitim nivoima: po meri, sektoru, teritorijalnoj jedinici, tipu korisnika i vremenskom horizontu. Na ovaj način se formira jedinstvena analitička baza koja predstavlja osnov za indikatore, poređenja i evaluaciju. Obezbedi analitiku, izveštavanje i alarmiranje prema poslovnim zahtevima a na bazi podataka koje poseduje Analitičke funkcionalnosti Sistema omogućavaju praćenje realizacije mera, merenje ostvarenih rezultata u odnosu na ciljeve i identifikaciju odstupanja od planiranih parametara. Na ovaj način, Sistem obezbeđuje prelazak sa pasivnog prikupljanja podataka ka aktivnom upravljanju informacijama, pri čemu se eksterni sistemi koriste kao pouzdani izvori činjenica, a Sistem kao centralna tačka za analizu, evaluaciju i podršku donošenju odluka u okviru responzivne agrarne politike. Registar mera Da bi sistem mogao efikasno da meri efekte agrarne politike potrebno je implementirati Registar mera. Mere agrarne politike se definišu za kalendarsku godinu kroz Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Uredbe o godišnjem programu za savetodavstvo, Uredbu o godišnjem programu za stočarstvo, Uredbe kojima se regulišu aktivnosti usmerene na mere tržišnih intervencija, Uredba o utvrđivanju Programa izvođenja radova na zaštiti, uređenju ii korišćenju poljoprivrednog zemljišta i ostalih mera koje donosi Ministar ili Vlada na predlog Ministra u okviru svojih nadležnosti. Skup osnovnih atributa koji definišu meru čine: Jedinstvena oznaka mere Naziv mere Opis mere Iznos ukupnih sredstava Programska aktivnost ili projekat Kategorija Tip podsticaja Godina na koju se mera odnosi Pored ovih atributa, Sistem mora da podrži da se za svaku meru u svakoj godini definišu parametri mere koji direktno utiču na budžetski efekat i evaluaciju: Jedinica mere (ha, grlo, litar, kg, kom, projekat/aplikacija, % sufinansiranja, kreditna linija…) Jedinična vrednost (RSD/ha, RSD/grlu, RSD/litru, % i max iznos, itd.) Ciljana količina/obuhvat (plan: broj ha, broj grla, litara, korisnika, projekata) Pravila prihvatljivosti (uslovi, pragovi, region/vrsta proizvodnje) Sistem mora da podrži verzionisanje mera, tj. mora da isprati promenu vrednosti parametara kroz godine. Cilj parametrizacije je omogućavanje primene „what-if“ scenarija (npr. promena jedinične vrednosti ili obuhvata) koji će omogućiti da sistem preračuna: očekivani budžet očekivanu pokrivenost očekivane rezultate (na nivou indikatora, gde god je metodološki moguće). Indikatori Indikatori služe za monitoring i evaluaciju javnih izdataka. Svaki indikator u principu predstavlja analitički/izveštajni prikaz, u opštem slučaju posmatrano, utroška sredstava i efekat na agrarnu politiku. Većina indikatora predstavlja kombinaciju veza između korisnika, parcele, grla, mere, isplate i godine. Ove veze sistem uspostavlja na osnovu preuzetih podataka iz eksternih sistema, primenjujući transformacione mehanizme i agregaciju. Za svaki indikator Sistem mora da definiše minimalni skup polja (data dictionary) koji se mapira iz izvora u kanonski model, čime se indikator čini proverljivim i reproduktivnim. Generalno sistem treba da podrži praćenje TE, SE, TFP indikatora i to: Sistem treba da podrži računanje TE i SE korišćenjem DEA pristupa nad FADN mikro podatkom Sistem treba da podrži računanje TFP promene Malmquist indeksom i dekompoziciju na TC/TEC/SEC Uslovi da bi ovi indikatori bili “računljivi” u praksi su: Dostupni FADN mikro podaci po godinama, sa konzistentnim definicijama inputa/outputa Za TFP promenu: minimum dve uzastopne godine i poželjno “balanced panel” Potrebna veza koja omogućava grupisanje gazdinstava po vrstama podrške/merama Poželjno je omogućiti izveštavanje: Primarno: TE, SE, TFP po tipu gazdinstva, regionu, ekonomskoj veličini i po širim grupama podrške (npr. area/headage, input, rural development) Sekundarno (uslovno): po pojedinačnim merama, samo kada je broj FADN posmatranja po meri dovoljan za statistički smislen rezultat Spisak indikatora za implementaciju Na dalje je naveden spisak indikatora koje je potrebno implementirati u sistemu u cilju praćenja efekata mera agrarne politike. IND-01 Planirani budžet po meri Stavka Opis Definicija Iznos planiran u budžetu/Uredbi za meru m u godini y (RSD) Formula B_plan(m,y) = Σ planirana_sredstva(m,y) Izvor Krovna uredba (budžetski plan) Periodicitet godišnje (sa mogućnošću verzionisanja u slučaju izmene ili rebalansa) Disaggregacije mera (m), program/član uredbe, direktna davanja vs ruralni razvoj, izvor finansiranja Uslov za implementaciju mora postojati registar mera (m) i mapiranje svih stavki uredbe na jedinstvenu šifru mere Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja Year MeasureID (šifra mere) MeasureName (naziv mere) PlannedBudgetRSD (planirano po meri) FundingSource (izvor finansiranja) DocumentRef (uredba/član/prilog; broj, datum) Tabela 2 – IND-01 Planirani budžet po meri IND-02 Isplaćen iznos po meri Stavka Opis Definicija Ukupno isplaćeno po meri m u godini y (RSD), po stvarnim nalozima plaćanja Formula B_paid(m,y) = Σ isplata_i, gde je isplata_i iznos transakcija koje pripadaju meri m u godini y Izvor eAgrar evidencije isplata i/ili Bitimpeks Periodicitet dnevno osvežavanje Disaggregacije Mera (m), status (isplaćeno/storno/poništeno), region, tip korisnika (fizičko/pravno), izvor finansiranja Uslov za implementaciju jedinstveni identifikator isplate; veza isplata ↔ mera ↔ korisnik (gazdinstvo) Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja PaymentID PaymentDate PaymentYear MeasureID BeneficiaryID BeneficiaryType PaymentAmountRSD PaymentStatus (isplaćeno/storno/poništeno) MunicipalityID DistrictID (okrug) SourceSystem (Bitimpeks/eAgrar) Tabela 3 – IND-02 Isplaćen iznos po meri IND-03 Stopa realizacije budžeta (budžet execution rate) Stavka Opis Definicija Odnos isplaćenog i planiranog po meri m u godini y Formula ExecRate(m,y) = B_paid(m,y) / B_plan(m,y) Izvor IND-01, IND-02 Periodicitet mesečno (kumulativno), godišnje Disaggregacije mera (m), “kumulativ do meseca k” Uslov za implementaciju Kao definicija godine uzima se „godina isplate“ Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja Year Month MeasureID PlannedBudgetRSD (iz IND-01) PaidBudgetRSD (agregat iz IND-02) Tabela 4 - IND-03 Stopa realizacije budžeta (budžet execution rate) IND-04 Broj zahteva i stopa prelaza kroz statuse (submitted/approved/paid) Stavka Opis Definicija Broj predatih zahteva, odobrenih i isplaćenih zahteva po meri m u godini y Formula N_sub(m,y)=count(zahtev where status=SUBMITTED) N_app(m,y)=count(zahtev where status=APPROVED) N_paid_cases(m,y)=count(zahtev where status=PAID) ApprovalRate = N_app/N_sub PaymentRate = N_paid_cases/N_app Izvor eAgrar Periodicitet dnevno osvežavanje Disaggregacije mera (m), razlog odbijanja, kanal podnošenja (eAgrar, posredno…), region, okrug, tip korisnika (fizičko/pravno) Uslov za implementaciju standardizovan šifarnik statusa i razlog odbijanja Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja ApplicationID MeasureID BeneficiaryID BeneficiaryType SubmittedDate DecisionDate (APPROVED/REJECTED) ApplicationStatus (SUBMITTED/APPROVED/REJECTED/PAID…) RejectionReasonCode ApprovedAmountRSD PaymentID RegionCode DistrictID Tabela 5 - IND-04 Broj zahteva i stopa prelaza kroz statuse (submitted/approved/paid) IND-05 Broj jedinstvenih korisnika (beneficiaries) po meri Stavka Opis Definicija Broj jedinstvenih gazdinstava/korisnika koji su primili isplatu po meri m u godini y Formula N_benef(m,y) = count(distinct BeneficiaryID where payment for m,y exists) Izvor eAgrar Periodicitet mesečno (kumulativno), godišnje Disaggregacije mera (m), region, tip korisnika; veličina gazdinstva Uslov za implementaciju jedinstveni “BeneficiaryID” Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja MeasureID BeneficiaryID BeneficiaryType BeneficiarySize PaymentMonth PaymentYear Tabela 6 – IND-05 Broj jedinstvenih korisnika (beneficiaries) po meri IND-06 Prosečan iznos podrške po korisniku (Average support per beneficiary) Stavka Opis Definicija Prosečno isplaćeno po korisniku u meri m u godini y Formula AvgPay(m,y) = B_paid(m,y) / N_benef(m,y) Izvor IND-02, IND-05 Periodicitet mesečno, godišnje Disaggregacije Region, tip korisnika, veličina gazdinstva, proizvodni tip Uslov za implementaciju Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja MeasureID Year Month BeneficiaryID BeneficiaryType BeneficiaryProductionType BeneficiarySize PaymentAmountRSD Tabela 7 - IND-06 Prosečan iznos podrške po korisniku (Average support per beneficiary) IND-07 Ukupan broj “plaćenih jedinica” po meri (ha/grla/litara/kg…) Stavka Opis Definicija Ukupan obim isplaćenih jedinica koje su osnov obračuna (npr. ha, grla, litara mleka, košnice) Formula Units_paid(m,y) = Σ jedinica_i (uzimaju se samo odobreni/plaćeni zahtevi) Izvor eAgrar Periodicitet Mesečno (kumulativno), godišnje Disaggregacije Mera (m), jedinica, region, kultura/vrsta, vrsta/kategorija/grupa (za stočarstvo) Uslov za implementaciju jedinstvena definicija jedinice po meri (unit_type), uz konverzije mere gde je potrebna (npr. kg ↔ t) Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja PaymentID MeasureID BeneficiaryID UnitType (ha/grla/litara/kg …) UnitsApproved UnitsPaid (ako se razlikuje od odobrenog) PaymentMonth PaymentYear RegionCode CategoryType Tabela 8 - IND-07 Ukupan broj “plaćenih jedinica” po meri (ha/grla/litara/kg…) IND-08 Jedinična stopa podsticaja i “efektivna stopa” Stavka Opis Definicija Indikator meri da li promene u ukupnim izdacima za meru proizlaze iz promene obima proizvodnje/jedinica (produktiviteta), ili iz promene propisane stope podsticaja po jedinici. (a) Normirana stopa iz uredbe/pravilnika (RSD po jedinici) (b) Efektivna stopa iz podataka (isplata/jedinice) Formula Rate_norm(m,y) = parametar_stope(m,y) Rate_eff(m,y) = B_paid(m,y) / Units_paid(m,y) Izvor Normirana stopa se uzima iz uredbe/pravilnika. Pravilnik/uredba + parametri mere Efektivna stopa se preuzima iz eAgrar i/ili Bitimpeks. Isplate + jedinice (IND-02 + IND-07) Periodicitet godišnje (stopa), mesečno/godišnje (efektivna) Disaggregacije Mera (m); region; pod kategorija (npr. vrste grla/kulture) Uslov za implementaciju sistem mora podržati verzionisanje stopa (promene tokom godina, pa i unutar godine) i povezivanje stope sa “obračunskim periodom” Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja Year MeasureID UnitType RateNormRSDPerUnit RateValidFrom, RateValidTo (ako se menja u toku godine) RuleRef (član/pravilnik) MeasureID Year PaidBudgetRSD UnitsPaid Tabela 9 - IND-08 Jedinična stopa podsticaja i “efektivna stopa” IND-09 Pokrivenost (coverage) — udeo podržanih u ukupno prihvatljivim jedinicama Stavka Opis Definicija Koliki deo ukupno prihvatljivih jedinica (ili populacije) je dobio podršku Formula Coverage(m,y) = Units_paid(m,y) / Units_eligible(m,y) Izvor Units_paid iz eAgrar (IND-07) Units_eligible iz registara: površine: eAgrar grla/košnice: registar Uprave za veterinu Periodicitet godišnje (primarno), uz sezonske preseke gde ima smisla (npr. košnice 2x godišnje) Disaggregacije Region, veličina gazdinstva, proizvodni tip, popis april/oktobar (za pčele) Uslov za implementaciju Precizna definicija pojma eligibility (npr. “aktivno gazdinstvo”, “registrovana parcela”, “životinja sa statusom X“) Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja MeasureID Year RegionCode UnitType UnitsPaid BeneficaryID BeneficiaryProductionType BeneficiarySize EligibilitySource Tabela 10 - IND-09 Pokrivenost (coverage) — udeo podržanih u ukupno prihvatljivim jedinicama IND-10 Intenzitet podrške (RSD po ha / RSD po grlu / RSD po litru) po regionu Stavka Opis Definicija Koliko podrške ide po jedinici u regionu r po meri m u godini y Formula Intensity(r,m,y) = B_paid(r,m,y) / Units_paid(r,m,y) Izvor eAgrar i/ili Bitimpeks Periodicitet kvartalno (kumulativno), godišnje Disaggregacije NUTS, okrug, opština, tip korisnika, veličina gazdinstva Uslov za implementaciju mora postojati geo šifarnik (opština/okrug) i pravilo geokodiranja korisnika i/ili parcela Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja Year MeasureID BeneficaryID BeneficaryType BeneficarySize PaymentYear PaymentQuarter NUTS RegionCode DistrictID PaymentAmountRSD (agregat) UnitsPaid (agregat) UnitType Tabela 11 - IND-10 Intenzitet podrške (RSD po ha / RSD po grlu / RSD po litru) po regionu IND-11 Pravednost/koncentracija raspodele (equity / concentration) Stavka Opis Definicija Koliko podrške ide po po meri m korisniku H u regionu r u godini y Formula Sortirati korisnike po Pay_total(H,m,y) (opadajuće) CR10(m,y) = Σ Pay_top10% / Σ Pay_all (udeo top 10% korisnika u ukupnoj isplati) Izvor eAgrar Periodicitet godišnje Disaggregacije Mera (m), region, tip proizvodnje Uslov za implementaciju Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja Year MeasureID BeneficiaryID BeneficiaryProductionType PaymentAmountRSD (po korisniku, meri i tipu proizvodnje) RegionCode Tabela 12 - IND-11 Pravednost/koncentracija raspodele (equity / concentration) IND-12 Presek korisnika između mera (cross measure overlap) Stavka Opis Definicija U kojoj meri isti korisnici koriste više mera m na nivou godine y Formula Overlap(m1,m2,y) = |Benef(m1,y) ∩ Benef(m2,y)| / |Benef(m1,y)| Izvor eAgrar Periodicitet Kvartalno (kumulativno), godišnje Disaggregacije Region, veličina gazdinstva, tip proizvodnje Uslov za implementaciju Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja Year MeasureID BeneficiaryID BeneficiarySize BeneficiaryProductionType RegionCode Tabela 13 - IND-12 Presek korisnika između mera (cross measure overlap) IND-13 Indikator međuzavisnosti mera i ishoda (policy interaction / association) Stavka Opis Definicija Statistička veza između intenziteta podrške iz jedne mere i promene relevantnog ishoda (npr. mera za tov/nabavku grla ↔ mleko; površine ↔ proizvodnja/ha), uz moguć lag od 1-2 godine Formula Za region r: S(r,m,y)=B_paid(r,m,y)/Units_paid(r,m,y) Ishod: npr. ΔOutcome(r,k,y)= (Outcome(r,k,y) - Outcome(r,k,y-1)) / Outcome(r,k,y-1) Corr(m,k,lag)=corr( S(r,m,y-lag), ΔOutcome(r,k,y) ) preko svih regiona r Izvor Za podršku: eAgrar, Bitimpeks Za ishode: RZS, registar veterine Periodicitet godišnje (sa lagovima 0–2). Disaggregacije Region, tip korisnika Uslov za implementaciju Mogućnost uspostave jasne veze između intenziteta podrške iz jedne mere i promene relevantnog ishoda. Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja Potrebna polja za podršku: Year RegionCode MeasureID PaymentAmountRSD (agregat) UnitsPaid (agregat) UnitType Potrebna polja (ishod): Year RegionCode BeneficaryType OutcomeID (npr. MILK_LITERS, CATTLE_HEADS, WHEAT_TONS…) OutcomeValue OutcomeUnit Tabela 14 – IND-13 Indikator međuzavisnosti mera i ishoda (policy interaction / association) IND-14 Vreme obrade zahteva (processing time) Stavka Opis Definicija Koliko dana prođe od podnošenja zahteva do isplate (ili do odluke) Formula T_pay = date_paid - date_submitted median(T_pay) p90(T_pay) po meri (P90 je vrednost ispod koje se nalazi 90% korisnika) Izvor eAgrar i/ili Bitimpeks Periodicitet Mesečno, godišnje Disaggregacije Mera, region, organizaciona jedinica (ako postoji), kanal podnošenja Uslov za implementaciju Postojanje auditLog-a sa timestamp Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja ApplicationID MeasureID BeneficiaryID SubmittedDate DecisionDate PaymentDate ApplicationStatus RegionCode OrganizationUnit Tabela 15 - IND-14 Vreme obrade zahteva (processing time) IND-15 Stopa odbijanja / nepravilnosti (rejection & irregularity rate) Stavka Opis Definicija Udeo zahteva odbijenih ili označenih kao nepravilni (sa razlozima) Formula RejectRate(m,y)=N_rejected(m,y)/N_sub(m,y) IrregRate(m,y)=N_irregular(m,y)/N_sub(m,y) TopReasons = top_n(reason_code) Izvor eAgrar Periodicitet Mesečno, godišnje Disaggregacije Mera, razlog, region, tip korisnika Uslov za implementaciju Postojanje šifarnika statusa, sa jasnom definicijom šta se smatra nepravilnošću a šta odbijanjem Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja ApplicationID MeasureID Year ApplicationStatus (REJECTED/IRREGULAR) RejectionReasonCode / IrregularityCode RegionCode BeneficiaryID BeneficiaryType Tabela 16 - IND-15 Stopa odbijanja / nepravilnosti (rejection & irregularity rate) IND-16 Alarm za duplo finansiranje (centralno + lokalno / više programa) Stavka Opis Definicija Broj i lista slučajeva gde isti korisnik/objekat/namena ima finansiranje iz više izvora Formula DoubleFundFlag = 1 ako za BeneficiaryID ili AssetOrProjectID postoji par isplata (p1,p2) sa istim purpose_code u istom ili preklapajućem periodu N_double(m,y)=count(DoubleFundFlag) Izvor eAgrar Periodicitet Kontinuirano, izveštavanje mesečno Disaggregacije Region, tip mere, namena Uslov za implementaciju Usaglašeni i primenjivani „purpose_code”, postojanje razmene sa JLS Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja PaymentID BeneficiaryID MeasureID MeasureType PurposeCode (mehanizacija/objekat/…) AssetOrProjectID (serijski broj/oprema/projekat) PaymentDate PaymentAmountRSD RegionCode Tabela 17 - IND-16 Alarm za duplo finansiranje (centralno + lokalno / više programa) IND-17 Proizvodnja i prinos (yield) za ključne biljne proizvode Stavka Opis Definicija Proizvodnja i prinos (output po ha) za odabrane kulture (c), region (r), uz trend i poređenje pre/posle promene mera Formula Yield(c,r,y) = Production(c,r,y) / AreaHarvested(c,r,y) ΔYield = (Yield_y - Yield_{y-1}) / Yield_{y-1} Izvor RZS (proizvodnja, površine) eAgrar (prijavljene površine) . Periodicitet godišnje (RZS), prema potrebi (eAgrar) Disaggregacije Kultura, region, tip korisnika, sistem proizvodnje (konvencionalno/organsko) Uslov za implementaciju Definisanje liste “ključnih kultura” Mapiranje šifarnika kultura RZS ↔ eAgrar Indikator se primenjuje Podsticaji za biljnu proizvodnju Potrebna polja Year RegionCode CropCode ProductionQty ProductionSystem AreaHarvestedHa UnitProduction (t/kg) BeneficiaryID BeneficiaryType Tabela 18 - IND-17 Proizvodnja i prinos (yield) za ključne biljne proizvode IND-18 Populacija stoke / košnica (livestock & hives) — trend i struktura Stavka Opis Definicija Broj grla/košnica u registru i njegova promena kroz godine, za vrste relevantne za mere (mlečne krave, tovna junad, pčele…) Formula StockCount(species,cat,r,y)=count(registered animals | hives at reference date) ΔStock = (Stock{y} - Stock{y-1}) / Stock{y-1} Izvor Registar Uprave za veterinu Periodicitet mesečno – za stoku, gde je moguće april/oktobar – za pčele Disaggregacije Vrsta (species), kategorija (cat), region (r) Uslov za implementaciju jasno definisani “referentni datum” (npr. 31.12.), metod obračuna (stanje vs prosečno stanje) Indikator se primenjuje Podsticaji u stočarstvu, Podsticaji za košnice pčela Potrebna polja Year RegionCode SpeciesCode (goveda, ovce, svinje …) CategoryCode (mlečna krava, tovno june…) RegisteredCount Tabela 19 - IND-18 Populacija stoke / košnica (livestock & hives) — trend i struktura IND-19 Premija za mleko — subvencionisani litri i udeo u ukupnoj proizvodnji Stavka Opis Definicija Litri mleka za koje je isplaćena premija i njihov udeo u ukupnoj proizvodnji/otkupu Formula MilkLiters_subsidized(y)=Σ liters_claimed_paid MilkShare(y)=MilkLiters_subsidized(y)/MilkProduction_total(y) Izvor eAgrar - Litri premije RZS - ukupna proizvodnja/otkup Periodicitet Mesečno i kvartalno - za premiju godišnje - za ukupnu proizvodnju Disaggregacije Region, mlekara, tip gazdinstva Uslov za implementaciju standardizacija identifikatora proizvođača između mlekara i eAgrar Indikator se primenjuje Premija za mleko Potrebna polja Year Month Quarter BeneficiaryID DairyID MilkLitersClaimed MilkLitersApproved MilkPremiumRateRSDPerLiter PaymentAmountRSD PaymentDate RegionCode MilkProductionTotalLiters FarmTypeCode Tabela 20 - IND-19 Premija za mleko — subvencionisani litri i udeo u ukupnoj proizvodnji IND-20 Tehnička efikasnost (TE / bcTE) — FADN (DEA) Stavka Opis Definicija TE meri koliko gazdinstvo može proporcionalno da smanji inpute uz isti nivo outputa (input orijentisano), u odnosu na najbolju praksu (frontier) Formula Neka je TE_𝑖 ∈ (0, 1] tehnička efikasnost jedinice 𝑖 definisana kao udaljenost do efikasne granice (distance to the frontier) u input-orijentisanom DEA modelu sa varijabilnim prinosima na obim (VRS). Vrednost TE_i predstavlja maksimalnu proporcionalnu redukciju svih inputa koju jedinica i može ostvariti uz zadržavanje istog nivoa outputa, pri datoj tehnologiji. TE_i = 1 → jedinica je tehnički efikasna (na granici) TE_i < 1 → jedinica je tehnički neefikasna Jedinica je pojedinačno gazdinstvo koje se poredi sa najefikasnijim sličnim gazdinstvima u uzorku. Izvor FADN Periodicitet godišnje (po FADN godini) Disaggregacije tip gazdinstva, region, veličina, status subvencionisanosti (subsidized vs non subsidized), vrsta podrške Uslov za implementaciju dostupnost FADN mikro podataka i ključnih varijabli Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja FADN_FarmID Year Outputs: SE135, SE206 Inputs: SE011, SE025, SE281, SE336, SE436 RegionCode (FADN region) FarmTypeCode (FADN tip) EconomicSizeClass (FADN) SubsidyFlags SubsidyAmountsByType Tabela 21 - IND-20 Tehnička efikasnost (TE / bcTE) — FADN (DEA) IND-21 Efikasnost obima (Scale Efficiency, SE) — FADN (DEA) Stavka Opis Definicija Merenje gubitka zbog rada van optimalne veličine. Meri gubitak efikasnosti koji potiče isključivo od neodgovarajuće veličine gazdinstva Formula SE_i = TE_CRS_i / TE_VRS_i (odnos efikasnosti pod CRS i VRS) gde je: = tehnička efikasnost pod pretpostavkom konstantnih prinosa = „čista“ tehnička efikasnost (bez efekta veličine) Izvor FADN Periodicitet godišnje Disaggregacije tip gazdinstva, region, veličina, subvencionisanost Uslov za implementaciju dostupnost FADN mikro podataka i ključnih varijabli Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja FADN_FarmID Year Outputs: SE135, SE206 Inputs: SE011, SE025, SE281, SE336, SE436 RegionCode (FADN region) FarmTypeCode (FADN tip) EconomicSizeClass (FADN) SubsidyFlags SubsidyAmountsByType TE_VRS TE_CRS SE (TE_CRS / TE_VRS) Tabela 22 - IND-21 Efikasnost obima (Scale Efficiency, SE) — FADN (DEA) IND-22 Ukupna faktorska produktivnost (TFP) — Malmquist indeks + dekompozicija Stavka Opis Definicija Promena produktivnosti između dve godine (t i t+1), uz dekompoziciju na tehnološku promenu i promene efikasnosti Formula TFP = TC × TEC × SEC, gde su: TC = Technical Change - se računa kao geometrijska sredina odnosa distance funkcija koje mere koliko su posmatrani input–output vektori u godinama t i t+1 udaljeni od proizvodnih granica definisanih u obe godine. Praktično, TC pokazuje da li se efikasna granica pomerila između t i t+1 (TC > 1 napredak, TC < 1 nazadovanje), nezavisno od promene efikasnosti pojedinačnih gazdinstava. TEC = Technical Efficiency Change - se računa kao odnos tehničke efikasnosti iste jedinice u dve uzastopne godine i pokazuje da li se jedinica približila ili udaljila od efikasne granice kroz vreme. Vrednost TEC > 1 znači poboljšanje upravljanja („catching up“), dok TEC < 1 ukazuje na pogoršanje tehničke efikasnosti SEC = Scale Efficiency Change - se računa kao odnos efikasnosti obima u dve godine , gde je , i meri da li se jedinica kretala ka ili od optimalne veličine proizvodnje.Vrednost SEC > 1 ukazuje na približavanje optimalnom obimu, dok SEC < 1 znači rast gubitaka zbog neodgovarajuće veličine Izvor FADN Periodicitet godišnje Disaggregacije tip gazdinstva, region, veličina, subvencionisanost, vrsta podrške Uslov za implementaciju potreban balansirani panel i čišćenje negativnih/nelogičnih vrednosti Indikator se primenjuje na sve mere Potrebna polja FADN_FarmID Year Outputs: SE135, SE206 Inputs: SE011, SE025, SE281, SE336, SE436 RegionCode (FADN region) FarmTypeCode (FADN tip) EconomicSizeClass (FADN) SubsidyFlags SubsidyAmountsByType PanelEligibilityFlag (da li farma postoji u obe godine) TFP TC TEC SEC Tabela 23 - IND-22 Ukupna faktorska produktivnost (TFP) — Malmquist indeks + dekompozicija „What-if“ scenario Sistem treba da omogući primenu osnovnih „What-if“ scenarija, koja za cilj imaju simulaciju kako promene parametara mera utiču na agrarnu politiku. Za odabrane ključne mere Sistem treba da omogući: unos nove jedinične vrednosti i/ili novog obuhvata, automatski proračun planiranog budžeta, procenu uticaja na coverage i osnovne indikatore mere Primena ,What-if" scenarija u Sistemu direktno je povezana sa institucionalnim i normativnim ciklusima planiranja i sprovođenja agrarne politike, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou. Povezanost sa godišnjim ciklusom donošenja Zakona o budžetu - "What-if" scenariji predstavljaju ključni analitički ulaz u godišnji ciklus donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije. Sistem omogućava da se simulacije koriste u fazama pripreme i razmatranja budžetskih dokumenata, i to naročito u sledećim fazama: u fazi pripreme Fiskałne strategije i POF-a (Programa ekonomskih i fiskalnih politika), kroz preliminarne simulacije budžetskih potreba po merama i sektorima, u fazi izrade Predloga zakona o budžetu, kroz usklađivanje projektovanih izdataka za agrarne mere sa raspoloživim fiskalnim okvirom, u fazi skupštinske rasprave, kroz jasno obrazložene scenarije koji pokazuju posledice alternativnih rešenja po budžet i obuhvat korisnika. Na ovaj način, Sistem omogućava da se agrarna politika uključi u budžetski proces na analitički utemeljen način, sa jasnom vezom između ciljeva politike, planiranih mera i fiskalnih ograničenja. Direktna veza sa ciklusima donošenja Uredbe o raspodeli podsticaja - What-if" scenariji su neposredno povezani sa godišnjim ciklusom donošenja Uredbe kojom se uređuju uslovi, visina i način ostvarivanja prava na podsticaje. Sistem omogućava da se: pre izrade nacrta Uredbe testiraju različite varijante parametara mera (visina jediničnih stopa, pragovi, obuhvat korisnika), uporede budžetske implikacije različitih dizajnerskih rešenja mera, proceni usklađenost predloženih mera sa ciljevima agrarne politike i raspoloživim sredstvima. Rezultati simulacija koriste se kao ex-ante analitička osnova za donošenje Uredbe, čime se smanjuje potreba za naknadnim korekcijama tokom godine i povećava predvidivo sistema podsticaja za korisnike. Nakon usvajanja Uredbe, Sistem omogućava poređenje planiranih (,,What-if") scenarija sa stvarnom realizacijom, čime se zatvara analitički krug između planiranja, sprovođenja i evaluacije. Povezanost sa EU referentnim scenarijima i FADN indikatorima - What-if" scenariji u Sistemu se ne posmatraju izolovano u nacionalnom okviru, već se povezuju sa relevantnim EU referentnim scenarijima i FADN indikatorima. Ova povezanost omogućava: poređenje efekata nacionalnih mera sa prosečnim i referentnim vrednostima u EU, procenu uticaja promena podsticaja na ekonomske pokazatelje gazdinstava (dohodak, produktivnost, troškovna struktura), sagledavanje konkurentnosti domaće poljoprivrede u odnosu na EU tržište. FADN indikatori (npr. dohodak po gazdinstvu, TE, SE, TFP) koriste se kao referentna osnova za evaluaciju očekivanih efekata simuliranih scenarija. Time se omogućava da se: identifikuju mere koje doprinose povećanju ekonomske efikasnosti, prepoznaju rizici od prekomerne zavisnosti od subvencija, usklade nacionalne mere sa dugoročnim ciljevima Zajedničke poljoprivredne politike EU. Ovakav pristup obezbeđuje da se„What-if" scenariji koriste ne samo kao budžetski alat, već i kao strateški instrument za usmeravanje agrarne politike ka održivim, tržišno utemeljenim i EU usaglašenim rešenjima. Analiza tržišnih kretanja u EU Sistem treba da omogući poređenje rezultata agrarne politike sa EU tržištima. Ovaj sloj treba da pokrije: proizvodnju (količine) i produktivnost (prinosi), strukturu uvoza/izvoza (količina/vrednost, po grupama proizvoda), cenovne indikatore (gde su dostupni). Sistem treba da obezbedi analizu tržišnih kretanja u EU u odnosu na kretanja u Republici Srbiji, kako bi donosioci odluka imali osnov za prilagođavanje parametara mere (stopa, obuhvat, ciljanje) u narednom budžetskom ciklusu, u skladu sa kretanjima na zajedničkom evropskom tržištu. Ova funkcionalnost ima kontekstualni i informativni karakter i ne zamenjuje regulatornu ili političku odluku. Sistem treba da koristi zvanične Eurostat i Faostat međunarodne izvore koji izlažu skup javnih API-a za preuzimanje podataka. Za relevantne proizvode Sistem treba da prati: Trend proizvodnje u EU koji se ogleda u godišnjoj stopi rasta/pada proizvodnje (%) Trend cena proizvođača u EU koji se ogleda u realnim i nominalnim promenama Trgovinski bilans EU koji se ogleda u neto izvozu / uvozu Volatilnost tržišta koji se ogleda u rasponu i standardnoj devijaciji cena u poslednje 3–5 godina. Za sve navedeno Sistem treba da izvrši poređenje sa podacima prikupljenim u Srbiji. Analizu tržišnih kretanja sistem treba da implementira za maksimalno 5 proizvoda koji će biti definisani u fazi analize. Eksterni sistemi Podaci koji će služiti za merenje indikatora, odnosno učinka agrarne politike nalaze se u više različitih aplikativnih sistema koji se koriste u okviru Ministarstva i drugih državnih organa. Ovi sistemi predstavljaju primarne izvore administrativnih, statističkih i operativnih podataka, koji su neophodni za objektivno sagledavanje obuhvata, intenziteta i efekata javnih izdataka u poljoprivredi. Sa stanovišta implementacije ovog Sistema bitno je napomenuti da rešenje treba da obezbedi mogućnost prihvatanja tj. preuzimanja podataka. Odgovornost izvođača u okviru ovog projekta ne obuhvata razvoj, izmene niti dorade eksternih aplikativnih sistema. Izvođač treba da pođe od činjenice da pomenuti sistemi imaju ili će imati izložene aplikativne interfejse (API-je) za izlaganje podataka potrebnih Sistemu ili da će podatke dostavljati kroz struktuirane fajlove standardnih formata (xlsx, xml, json) u skladu sa unapred definisanim specifikacijama. Sistem mora biti dizajniran tako da podrži više načina preuzimanja podataka, uz jasno definisane procedure, učestalost razmene i mehanizme kontrole uspešnosti preuzimanja. Na ovaj način se obezbeđuje fleksibilnost u radu sa različitim izvorima podataka i fazama njihove digitalne zrelosti. Podatke koji se povlače iz eksternih sistema je potrebno transformisati. Transformacija je ključan proces kojim se izvorni i heterogeni podaci sistematski obrađuju, prilagođavaju i standardizuju kako bi postali konzistentni, pouzdani i spremni za dalju upotrebu unutar Sistema. Proces transformacije treba da obuhvati validaciju, normalizaciju, obogaćivanje i strukturno prilagođavanje podataka u skladu sa definisanim poslovnim i tehničkim pravilima. Cilj transformacije podataka je da se obezbedi visok kvalitet informacija koje mogu efikasno da podrže analitičke procese Sistema. Transformacija podataka se sprovodi na način koji omogućava potpunu sledljivost (traceability), odnosno mogućnost praćenja porekla svakog podatka, izvršenih transformacija i primenjenih pravila. eAgrar eAgrar je državni elektronski sistem Republike Srbije namenjen registraciji poljoprivrednih gazdinstava i upravljanju agrarnim podsticajima. Svrha eAgrara je da omogući: digitalnu registraciju i ažuriranje podataka o poljoprivrednim gazdinstvima elektronsko podnošenje zahteva za subvencije i mere podrške transparentnu i efikasnu obradu podsticaja povezivanje sa drugim državnim sistemima (npr. katastar, veterinarski i poreski sistemi) Uvođenjem eAgrara, administrativni procesi u poljoprivredi su pojednostavljeni i ubrzani, smanjena je potreba za papirnom dokumentacijom, a država je dobila centralizovan i pouzdan izvor podataka za planiranje, kontrolu i razvoj agrarne politike Podaci eAgrara koji su od interesa za ovaj sistem su: Registar gazdinstava (status aktivno/pasivno, nosilac, promene nosioca). Podatke iz registra gazdinstava iz eAgrara treba obogatiti podacima koji se od interesa za ovaj sistem. Parcele i prijavljene površine (UAA/obradivo) Zahtevi i isplate po merama (za monitoring pokrivenosti i budžetsku potrošnju) Struktura proizvodnje (za podatke koji postoje u eAgrar). FADN FADN (Farm Accountancy Data Network) – pruža mikro-ekonomske i finansijske podatke o gazdinstvima i predstavlja ključni izvor za napredne indikatore efikasnosti i produktivnosti (TE/SE/TFP). Osnovna svrha FADN-a je da: obezbedi pouzdane podatke o prihodima i troškovima poljoprivrednika omogući analizu efikasnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje posluži kao osnova za kreiranje i evaluaciju agrarne politike EU Podaci u FADN sistemu prikupljaju se na reprezentativnom uzorku gazdinstava i obuhvataju informacije o proizvodnji, prihodima, ulaganjima, subvencijama i strukturi troškova. U zemljama kandidatima, poput Srbije, FADN se postepeno uvodi kako bi se nacionalni sistem uskladio sa standardima EU i unapredilo planiranje i sprovođenje poljoprivredne politike. U kontekstu ovog sistema, iz FADN treba omogućiti učitavanje mikro-podataka po godinama i (kada je moguće) njihovo povezivanje sa tipovima podrške/merama, da bi se indikatori računali po grupama korisnika. RZS RZS (Republički zavod za statistiku) je centralna državna institucija Republike Srbije zadužena za prikupljanje, obradu, analizu i objavljivanje zvaničnih statističkih podataka. Uloga RZS-a je da obezbedi: pouzdane i uporedive statističke podatke o stanovništvu, ekonomiji, poljoprivredi, industriji i drugim oblastima osnovu za donošenje javnih politika i strateških odluka usklađenost nacionalne statistike sa standardima EU i međunarodnih organizacija Podaci koje proizvodi RZS koriste se u državnoj upravi, privredi, akademskim istraživanjima i međunarodnom izveštavanju, čineći ga ključnim stubom sistema zvanične statistike u Srbiji. Podaci koji su od interesa za ovaj sistem su: Proizvodnja i prinosi u biljnoj proizvodnji Broj grla / struktura stočarstva Struktura gazdinstava, radna snaga, mehanizacija Uvoz/izvoz po grupama proizvoda vezano za strukturu i trendove Ostali registri i sistemi Navedeni registri i sistemi predstavljaju listu sistema čija će mogućnost i dostupnost integracije biti utvrđena tokom inicijalne faze projekta (Priprema i inicijalizacija). Uprava za veterinu vodi registre životinja, objekata, pčelinjaka/pčela. Ovi registri su ključni izvor podataka za mere koje uključuju tov, nabavku grla, pčele, krave, telad i sl. Biosense sadrži podatke vezane za tov. Podaci iz ovog registra bi se koristili kao dopuna podataka iz Uprave za veterinu. Podaci bi se povlačili upitima za određena grla. Registri glavnih odgajivačkih organizacija kao što su Beogradski i Novosadski institut za stočarstvo. Ovi registri trenutno ne vode podatke u informacionim sistemima. Sistem treba da prihvati podatke u formi struktuiranog Excel fajla. Mlekare imaju podatke vezane na proizvodnju mleka, nabavku i preradu. Mlekare nemaju informacione sisteme iz koji bi se podaci preuzimali. Sistem treba da prihvati podatke u formi struktuiranog Excel fajla (jedan format fajla za sve mlekare). Sistem Bitimpeks sadrži podatke o plaćanjima. Sistem treba integrisati u delu povlačenja podataka o uplatama vezanim za subvencije i podsticaje. Uslov za uspešnu implementaciju je da uplate sadrže jasnu vezu sa merom, subvencijom, proizvođačem. Uprava za zaštitu bilja sadrži podatke koji se odnose na podsticaje u biljnoj proizvodnji vezane za đubrivo, sredstva za zaštitu bilja i sl. Podaci bi se preuzimali aplikativnim interfejsom. Analitika i izveštavanje Ova komponenta sistema treba da obezbedi prikaz izveštaja tj. indikatora. Autorizovanom korisniku sistema treba prikazati skup dostupnih izveštaja. Za odabrani izveštaj korisniku se prikazuju podaci. U zavisnosti od definisanog indikatora na koji se izveštaj odnosi može biti potrebno obezbediti filtriranje ili grupisanje konkretnog izveštaja prema unapred definisanim poljima. Izveštaje je potrebno grupisati po celinama: Budžet i izvršenje (monitoring potrošnje) Operativni izveštaji o sprovođenju Pokrivenost i struktura korisnika Ishodi i efekti (outcome/impact) Ovakva podela izveštaja omogućava jasnu vezu između planiranja, realizacije i evaluacije agrarne politike, kao i preglednost informacija za različite nivoe odlučivanja. Izveštaji treba da podrže različite forme vizuelizacije podataka. Vizuelizacije treba da omoguće brzo uočavanje trendova, odstupanja i strukturalnih obrazaca, kroz grafikone, tabele, mape i druge interaktivne elemente. Potrebno je obezbediti export izveštaja u excel i pdf. Poželjno je da alat za izveštavanje bude integralni deo database platforme koji preuzima podatke iz baze podataka i transformiše ih u interaktivne, vizuelizovane izveštaje i dashboard. Na ovaj način se smanjuje potreba za dodatnim slojevima obrade i obezbeđuje konzistentnost između podataka i izveštaja. Alat bi trebalo da omogućava: Direktno povlačenje podataka iz baze podataka, bez potrebe za dupliranjem podataka ili manuelnim prenosom, čime se obezbeđuje ažurnost i tačnost prikaza. Query edit