Реконструкција "Омладински простор" пословног центра у граду Врању, спратности П01+П02+П+2 - четврта фаза, на к.п.бр. 5096 КО Врање 1

PZI-GLAVNI PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA.pdf GLAVNI PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA Investitor: Grad Vranje, Kralja Milana 1, 17500 Vranje Objekat: „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Vrsta dokumentacije: PZI Za građenje / izvođenje radova: Rekonstrukcija Projektant: Vatro-niks inženjering doo Vladike Ćirića 16, Novi Sad Odgovorno lice projektanta: Nikola Davidović Pečat: Potpis: Odgovorni projektant: Miloš Radanović, dipl. inž. el. Broj licence: MUP 07/2-152-309/13 MUP 09-152-8380/18 Lični pečat: Potpis: Broj dokumentacije: 88-1/26 Mesto i datum: Novi Sad, Avg. 2026. godine 2 1.2. SADRŽAJ 1.1. Naslovna strana 1.2. Sadržaj 1.3. Rešenje o određivanju odgovornog projektanta 1.4. Izjava odgovornog projektanta 1.5. Tekstualna dokumentacija 1.6. Numerička dokumentacija 1.7. Grafička dokumentacija 3 1.3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODOGOVORNOG PROJEKTANTA Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji ''Službeni glasnik RS'', br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13–odluka US, 50/2013–odluka US, 98/2013–odluka US, 132/14,145/14, 83/2018,31/2019-9, 37/2019-3 (dr. zakon), 9/2020-3, 52/2021-22, 62/2023-10 i 91/25) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 96/2023-143) kao: ODGOVORNI PROJEKTANT za izradu GLAVNOG PROJEKTA ZAŠTITE OD POŽARA, koji se prilaže u projekat za izvođenje (PZI) rekonstrukcije „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1, određuje se: Miloš Radanović, dipl.inž.el. ........................................................Licenca MUP-a 07/2 broj 152-309/13 Projektant: Vatro-niks inženjering doo Vladike Ćirića 16, Novi Sad Odgovorno lice/zastupnik: Nikola Davidović Potpis: Broj dokumentacije: 88-1/26 Mesto i datum: Novi Sad, Avg. 2026. godine 4 1.4. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA O PREDVIĐENIM MERAMA ZA ISPUNJENJE OSNOVNIH ZAHTEVA ZA OBJEKAT IZ GLAVNE SVESKE PROJEKTA ZA IZVOĐENJE 1.4. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA Kao odgovorni projektant GLAVNOG PROJEKTA ZAŠTITE OD POŽARA, koji se prilaže u projekat za izvođenje (PZI) rekonstrukcije „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Miloš Radanović, dipl.inž.el. ........................................................Licenca MUP-a 07/2 broj 152-309/13 I Z J A V LJ U J E M 1. Da je glavni projekat izrađen u skladu sa sa Zakonom o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS", br. 111/2009, 20/2015, 87/2018 и 87/2018 I dr. zakoni) Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije ("Službeni glasnik RS" br. 72/2009-105, 81/2009-76 (исправка), 64/2010-66 (УС), 24/2011-3, 121/2012-14, 42/2013-37 (УС), 50/2013-23 (УС), 98/2013-258 (УС), 132/2014-3, 145/2014-72, 83/2018-18, 31/2019-9, 37/2019-3 (др. закон), 9/2020-3, 52/2021-22, 62/2023-10, 91/2025-10), Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke kontrole I tehničke dokumentacije ("Službeni glasnik RS" br.96/2023-143), propisima, standardima i normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke; 2. Da glavni projekat sadrži propisane i utvrđene mere i preporuke za ispunjenje osnovnih zahteva za objeka Ovlašćeno lice: Miloš Radanović, dipl.inž.el. Broj licence: 07/2 broj 152-309/13 Potpis: Broj dokumentacije: 88-1/26 Mesto i datum: Novi Sad, Avg. 2026. godine 5 TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA 6 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU GLAVNOG PROJEKTA ZAŠTITE OD POŽARA Uraditi projektnu dokumentaciju: Glavni projekat zaštite od požara. Investitor: Grad Vranje, Kralja Milana 1, 17500 Vranje Оbjekat: „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Vrsta tehničke dokumentacije: PZI - Projekat za izvođenje Naziv i oznaka dela projekta: GLAVNI PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA Za građenje/izvođenje radova: Rekonstrukcija Koji će imati za cilj da se na osnovu procene ugroženosti od požara, namene objekta, vrste, količine i fizičko - hemijskih osobina materija prisutnih u objeku, odrede tehničke i organizacione mere i predvidi obezbeđenje maksimalno moguće zaštite od požara u datim uslovima. Glavni projekat Zaštite od požara obuhvata: 7 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Opis tehnološkog procesa: Projekat uraditi u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (Sl.glasnikSrbije 111/2009, 20/2015 i 87/2018), Zakonom o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/2009-105, 81/2009- 76 (исправка), 64/2010 -66 (УС), 24/2011 -3, 121/2012-14, 42/2013-37 (УС), 50/2013 -23 (УС), 98/2013-258 (УС), 132/2014 -3, 145/2014 -72, 83/2018 -18, 31/2019 -9, 37/2019 -3 (др. закон), 9/2020-3, 52/2021-22, 62/2023-10, 91/2025-10) i odredbi čl. 49 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 96/2023-143), Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene („Službeni glasnik RS“, broj 22/2019 - 3), Pravilnik o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreže za gašenje požara ( „ Sl. Gl. RS “br. 3/18 ) i podloga dobijenih iz PZI arhitekture, elektroenergetskih instalacija, mašinskih instalacija i hidrotehničkih instalacija, a saglasno Zakonima,tehničkim propisima , standardima i pravilima struke. Tehničkim izveštajem Projekta obuhvatiti sledeće: − Podatke o lokaciji objekta značajne za Zaštitu od požara, Opis objekta, Procenu opasnosti od požara, Podelu objekta na požarne sektore, definisanje evakuacionih puteva, Izbor materijala za konstrukcije koje treba da budu otporne na požar, Izbor materijala za enterijer za koji postoje posebni zahtevi u pogledu otpornosti na požar, Procenu opasnosti od požara koja potiče od tehnološkog procesa i materija koje se u njima koriste ili skladište, Opis uređaja za gašenje požara, evakuacione puteve za spasavanje lica i imovine, Izbor mobilne opreme za gašenje požara, koji se koriste u objektu i dr. Grafičkom dokumentacijom Projekta obraditi: − Situacioni plan sa ucrtanim objektima i saobraćajnicama, Osnove svih nivoa i krova, Karakteristične podužne i poprečne preseke sa ucrtanim požarnim sektorima, Dispoziciju procene tehnološke opreme i oprema koja pripada instalacijama za gašenje požara, Sistem za ventilaciju i dr. INVESTITOR M. P. 8 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 IZJAVA O KRIŠĆENIM ZAKONSKIM PROPISIMA Ovim izjavljujem da sam prilikom izrade Glavnog projekta zaštite od požara za rekonstrukciju „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1, koristio zakonske propise, pravilnike o tehničkim normativama i stadardima, i to: 1. Zakon o zaštiti od požara /”Sl. glasnik RS” br. 111/2009, 20/2015 i 87/2018/ 2. Zakon o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09, 81/09- ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13–odluka US, 50/2013–odluka US, 98/2013–odluka US, 132/14,145/14, 83/2018,31/2019-9, 37/2019-3 (dr. zakon), 9/2020-3, 52/2021-22, 62/2023-10 i 91/2025) 3. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl.glasnik Srbije” br. 101/05,91/2015 i 113/2017 - dr. zakon). 4. Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima I gasovima ("Sl. Glasnik SRS", br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Sl. glasnikRS", br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr.zakon) 5. Pravilnik o tehničkim normativima za bezbednost od požara i eksplozija postrojenja i objekata za zapaljive i gorive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih i gorivih tečnosti ( “Sl. gl. RS “ br.114/2017). 6. Zakon o standardizaciji (“Sl. list RS” br.36/2009 i46/15). 7. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene („Službeni glasnik RS“, broj 22/2019-3). 8. Pravilnik o tehničkim normativima za sisteme za ventilaciju I klimatizaciju (“Sl. list SRJ” br. 38/89 i118/14). 9. Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih premapožaru /”Sl. list SFRJ” br.35/80/. 10. Pravilnik o tehničkim noramtivima za hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Sl.gl.RS" broj3/18). 11. Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (Sl.list SFRJ br. 53/88, 54/88, 28/95), 12. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih uređaja od požara (Sl.List SRJ br.74/90) 13. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za utvrđivanje požarnog opterećenja i stepena otpornosti prema požaru (Sl.Glas. br.74/2009). 14. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za materijale i robu prema ponašanju u požaru (Sl.Glas. br. 74/2009). 15. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za vatrogasnu opremu (Sl.Glas. br.74/2009). 16. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za vozila za gašenje i zaštitu od požara (Sl.Glas. br.74/2009). 17. Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za ručne i prevozne aparate za gašenje požara (Sl.Glas. br. 74/2009). 18. Uredba o razvrstavanju objekta, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara (“Sl.glasnik Srbije” br.76/2010). 19. Pravilnik o tehničnim normativima za pristupne puteve za vatrogasna vozila (Sl. List SRJ Br.8/95.) 20. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozije (“sl. List SRJ” br.24/86). 21. Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para (“Sl. List SRJ” br.24/93). 22. Pravilnikotehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara(“sl.ListSRJ”br.87/93). 23. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja (Sl. List SRJbr.11/96) 24. Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (Sl.Glas. br. 80/2015) 9 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 25. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasii nameni objekata (“Službeni glasnik RS”, br. 23/2015 i 77/15.) 26. SRPS N.B2.730 -1984- Električne instalacije u zgradama –opšte karakteristike i klasifikacija, 27. SRPS N.B2.741 -1989- Električne instalacije niskog napona – zahtevi za bezbednost –zaštita od električnog udara, 28. SRPS N.B2.751-1986-Električne instalacije u zgradama–izbor i postavljanje električne opreme u zavisnosti od spoljašnjih uticaja, 29. SRPS IEC 1024-1-1-1996-Gromobranske instalacije-opšti uslovi, 30. SRPS IEC 1024-1-1-1996-Gromobranske instalacije-određivanje nivoa zaštite, 31. SRPS N.B4.803-1996-Gromobranske instalacije-određivanje nivoa zaštite-utvrđivanje prosečnig broja dana sa grmljavinom –izokeraunička karta SR Jugoslavije, 32. SRPS M.C5.255-1998-Nadzemni hidranti, 33. SRPSM.C5.256-1998-Podzemni hidranti, 34. SRPS Z.C1.025-1971-Vatrogasna oprema-hidrantski nastavak dvokratki tip B/2B,DN 75/75 35. SRPS Z.C1.068-1971-Vatrogasna oprema-mlaznica univerzalna tip B, dn 75 36. SRPS Z.C6.011-1970-Creva za vatrogastvo-potisna tkana creva-uslovi kvaliteta i ispitivanja 37. SZ.C0.001-1984-Zaštita od požara-Termini i definicije 38. SRPS ISO 394/94-Klasifikacija požara 39. SRPS Z.C0.005-1979-Klasifikacija materija i robe prema ponašanju u požaru 40. SRPS Z.C0.012-1979-Zaštita od požara i eksplozija-utvrđivanje kategorije i stepena opasnosti materija pri požaru 41. SRPS Z.C1.002-1979-Zaštita od požara i eksplozija –Vatrogasna oprema-simboli 42. SRPS Z.C2.020-1980-Ručni i prevozni aparati za gašenje požara 43. SRPS Z.C2.022-1980-Ručni i prevozni aparati ta gašenje požara-ručni aparati za gašenje prahom-metode ispitivanja 44. SRPS Z.C2.035-1980-Ručni i prevozni aparati za gašenje požara-ručni aparati za gašenje prahom 45. SRPS Z.C2.040-1980-Ručni prevozni aparati za gašenje požara-ručni aparati za gašenje ugljne-dioksidom 46. SRPS Z.C2.140-1980-Ručni i prevozni aparati za gašenje požara-prevozni aparati za gašenje ugljen-dioksidom 47. SRPS U.J1.030-1976-Zaštita od požara i eksplozija-Požarno opterećenje 48. SRPS U.J1.051-1997-Zaštita od požara i eksplozija-Ponašanje građevinskih elemenata u požaru 49. SRPS U.J1.220-1976-Zaštita od požara-Simboli i tehničke šeme 50. SRPS U.J1.240-1991-Zaštita od požara-Tipovi konstrukcija zgrada prema njihovoj unutrašnjoj otpornosti prema požaru 51. Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada („Sl. Glasnik RS“, br. 59/2016, 36/2017 i 6/2019) Odgovorni projektant: 10 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 A. 1. TEHNIČKI IZVEŠTAJ – OSNOVNI ELEMNTI ZAŠTITE OBJEKATA OD POŽARA I EKSPLOZIJA UVOD Za potrebe Investitora Grad Vranje, Kralja Milana br. 1, 17500 Vranje urađen je PZI–Projekat za izvođenje za rekonstrukciju objekta „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1. A. 1. 1. Podaci o lokaciji objekata značajni za zaštitu od požara OPŠTE Projekat zaštite od požara za potrebe Investitora urađen je na osnovu obaveze propisane članom: 31 Zakona o zaštiti od požara ("Službeni glasnik R. Srbije" br. 111/09”, 20/15 i 87/ 2018), a u potpunosti i u skladu sa svim tehničkim normativima, propisima, pravilnicima i standardima, navedenim u prilogu o korišćenju propisa, datom kao prilog uz ovaj projekat. Projekat obuhvata integralni prikaz svih mera zaštite od požara, predviđenih investiciono- tehničkom dokumentacijom, uz napomenu da isti daje poseban kvalitet investiciono-tehničkoj dokumentaciji zbog jasnih prikaza granica protivpožarnih sektora jer omogu ćava korisnicima dokumentacije i organima inspekcijskih službi lakši uvid u pravilnost postavljanja protivpožarnih vrata, automatskih i ručnih javljača požara, protivpanična rasveta i dr. U projektu su na sažet i celovit način, na osnovu opisa tehnološkog procesa, proračuna požarnog opterećenja i tekstualnih objašnjenja prikazane tekstualno i grafički sve mere zaštite od požara predviđene u tehničkoj dokumentaciji radi predviđanja, odnosno izbora sistema zaštite od požara, njegove funkcionalnosti i efikasnosti. Kroz projekat je dat kratak prikaz tehnološkog procesa, kao izvora iz koga proističu sve opasnosti. Imajući u vidu analizu tehnologije, obzirom da se radi o javnom objektu, kao nosioca osnovnog rizika u objektu, prikazane su mere zaštite koje su ugrađene u druge projekte za izvođenje (arhitektonsko građevinski, vodovod i kanalizacija, elektro, mašinski i projekat dojave požara). Projektom je dat prikaz pogodnosti odabrane lokacije, vrsta i tip konstrukcije objekta, njegova vatrootpornost, podela na požarne sektore, karakteristike podova, krova, vrata i prozora, evakuacionih puteva, kao i mogućnost prilaza objektu vatrogasnim vozil ima u slučaju intervencije, te analiza među rastojanja od susednih objekata. Dato je i udaljenje objekta od lokacije Teritorijalne vatrogasne jedinice, kao i potrebno vreme dolaska na intervenciju. Dat je i način napajanja električnom energijom, vrsta i način izvođenja električnih instalacija u objektu, način zaštite od previsokog napona dodira, način uzemljenja unutrašnjih metalnih masa i vrstu instalacije za zaštitu od atmosferskog pražnjenja. Dati su uslovi za izvođenje pomoćnog (sigurnosnog - nužnog) osvetljenja koje je osnovni preduslov za efikasnu evakuaciju iz objekta. Dat je i način zaštite objekata od atmosferskog pražnjenja, prikaz spoljne i unutrašnje hidrantske mreže i dispozicija hidranata (spoljnih i unutrašnjih) sa naznakom karakteristika hidrantske mreže (pritisak, protok, presek). Na osnovu procene ugroženosti od požara i fizičko-hemijskih osobina materija koje se koriste u ovom objektu, kao i na osnovu ukupne površine svih etaža u objektu izvršen je izbor mobilne vatrogasne opreme, dat način postavljanja i na crtežima prikazano mesto 11 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 postavljanja aparata za gašenje početnih požara, vodeći računa da međusobno rastojanje aparata ne bude veće od 15 metara. Opšti podaci o lokaciji objekta Predmet ovog projekta je rekonstrukcija dela objekta doma kulture „Multimedia“ u Vranju, rekonstruiše se „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1. Pristup predmetnom delu objekta je sa severo – zapadne strane sa ulice Partizanska. Pristup vatrogasnih vozila objektu moguć je pristupnom saobraćajnicom, a akcija gasenja požara sa svih strana . Pristupna saobraćajnica je dovoljne širine i nosivosti čime je obezbeđen nesmetan pristup vatrogasnih vozila. Visinska prohodnost je neograničena. Najbliža vatrogasna jedinica se nalazi u Vranju (ul. Radnička bb) i udaljena je oko 3 km od predmetne lokacije, a očekivano vreme dolaska je oko 7min. 12 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Pristupne saobraćajnice su odgovarajućih dimenzija i nosivosti za pristup vatrogasnih vozila shodno Pravilniku o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata povećanog rizika od požara (Sl. list SRJ br. 8/1995). • nosivost kolovoza, platoa i saobraćajnica zadovoljava zahtev da može da primi opterećenje od vatrogasnog vozila koje iznosi 100 t/m2. • širina saobraćajnice za jednosmerno kretanje vozila iznosi 3,5 m. • najmanji unutrašnji radijus krivine saobraćajnice je 7,5 m, a spoljašnji 11,5 m. • saobraćajnice su bez nagiba • visinska prohodnost – neograničena – bez prepreka po visini. Na pristupnim putevima za vatrogasna vozila nije dozvoljeno parkiranje i zaustavljanje drugih vozila. Sprečavanje pristupa drugih vozila uz objekat na pristupnom putu za vatrogasna vozila izvodi se: - nisko ukopanim stubićima visine 15-20 cm, - preprekama na kolovozu u vidu rasklopivih piramida, - žardinjerama mase veće od 60 kg a manje od 100 kg, - žičanom ili sličnom ogradom koja se može lako iseći alatom koji koriste vatrogasci. Objekat svojom lokacijom ne ugrožava susedne objekte i od njih nije ugrožen. Opis usklađenosti sa lokacijskim uslovima Objekat je u svemu usklađen sa postojećim uslovima na terenu. A.1.2 Opis objekta Predmetni objekat - "Dom kulture" nalazi se u centralnom delu Grada Vranja na katastarskoj parceli 5096 KO Vranje 1 u Ulici partizanskoj broj 1. Blok u kome se nalazi objekat oivičen je Ulicama partizanskom, beogradskom, Ive lole Ribara i Heroja sa Košara. U blizini objekta nalazi se centralno gradsko šetalište, gimnazija, učiteljski fakultet, gradska uprava. Objekat je orjentisan u pravcu sever-jug. Glavni ulaz u objekat predviđen je sa južne strane dok objekat sadrži i nekoliko sporednih i ekonomskih ulaza. Teren na kojoj se nalazi objekat Doma kulture je u blagom padu u pravcu sever-jug. Predmetna katastarska parcela je nepravilnog oblika i ima površinu od 8679m2. Na katastarskoj parceli postoji izgrađeni objekat "Doma kulture" spratnosti P01+P02+P+2. Parterno uređenje oko objekta je izvedeno. Na parceli postoji uređeno zelenilo. Parkiranje je rešeno na parkinzima koji se nalaze na predmetnoj katastarskoj parceli kao i 13 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 parkinzima koji se nalaze na katastarskim parcelama koje su u vlasništvu investitora i nalaze se u neposrednoj blizini u sklopu kompleksa ''Multimedija'' poslovnog centra. Lokacija kao i predmetna katastarska parcela je u potpunosti infrastrukturno opremljena. Objekat je građen sedamdesetih godina prošlog veka i nije u potpunosti završen. Prvobitna namena objekta je "Dom kulture" sa pratećim sadržajima koji su bili aktualni u periodu građenja. Delovi objekta koji su u potpunosti završeni uglavnom se ne koriste u skladu sa planiranom namenom. Centralna sala sa pratećim sadržajem nije građevinski završena i do danas nije stavljena u funkciju. Trenutno se veći deo prostorija u objektu koriste kao kancelarije. U delu podruma koji se prostire kroz dva nivoa nalazi se arhivski prostor. Objekat je projektovan tako da se sastoji od nekoliko funkcionalnih celina koje se međusobno prožimaju. Prvobitna zamisao je bila da celokupni sadržaj bude u funkciji velike pozorištne sale. Obzirom da objekat do danas nije zaživeo u svojoj planiranoj nameni veći deo njegovih prostorija se trenutno koristi u druge svrhe. Sama velika pozorištna sala nije građevinski završena i nije u funkciji. Završeni su samo grubi građevinski radovi. U objektu se koriste samo kancelarije i deo podrumskih prostorija. Objekat je koncipiran kao prostor sa velikom pozorištnom salom sa pratećim sadržajem. Rekonstrukcijom postojećeg "Doma kulture" na delu prvog sprata u jugozapadnom deluobjekta, a na zahtev investitora, dobijamo novi "Omladinski prostor". Rekonstrukcijom objekta vrši se prenamena prostora, definisanje novih funkcionalnih celina, izgradnja potrebnog sadržaja, rekonstrukcija prostorija, zamena i izrada nove elektro instalacije, hidroinstalacije, ugradnja protivpožarne opreme, popravka oštećenja na objektu. Rekonstrukcijom se stvara mogućnost da objekat funkcioniše kao zasebna celina, da sam sebe finansira, tj. da se troškovi funkcionisanja pokrivaju od prihoda. OPIS POSTOJEĆEG STANjA Predmetni prostor zauzima zapadni deo objekta "Doma kulture" na prvom spratu. Po postojećem projektu, tu je predviđen izložbeni prostor, dok se ovom izmenom planira prenamena u "omladinski prostor" na površini od 1012,50 m2 sa sledećim prostorijama: stepenišni prostor, hodnik, toalet, prijemni deo, hodnik, kuhinja, prostor za čuvenje podataka, stepenišni prostor, prostor za realizaciju programskih aktivnosti, coworking, prostorija za slobodne aktivnosti, kancelarija 1, kancelarija 2, prostorija za individualne sastanke, prostorija za realizaciju programskih aktivnosti, prostorija za bleju i terasa. Prostor nije renoviran od izgradnje i trenutno se neadekvatno koristi od strane ateljea za umetnike i stonotenisera. OPIS PREDVIĐENIH RADOVA Kako bi uredili omladinski prostor, potrebno je prvo uraditi pripremne radove, skinuti kompletnu lamperiju sa plafona, demontirati sva vrata, prozore i knaufe, demontirati postojeće grede i daske, skinuti postojeće pločice. Zatim, potrebno je odratiti vodovodne i elektro radove na objektu. Postaviti protivpožarnu opremu na objektu. Zatim izvršiti krpljenje oštećenih zidova i obaviti morerske radove, gletovanje i bojenje zidova, dekorativna zaštita betonskih delova na terasi, čišćenje fasadnih opeka u objektu. Nakon završetka pripremnih radova, potrebno je nabaviti jednokrilna vrata od punog drveta za sanitarni čvor. U sanitarnom delu i kuhinji, zidove obložiti pločicama. U prijemnom delu, dohniku i na terasi potrebno je postaviti granitne pločice I klase. Nakon sređivanja sanitarnog dela, pojedine materijale koji se zadržavaju, potrebno je očistiti i vratiti u prvobitno stanje. 14 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Postojeće granitne pločice je potrebno izhoblovati i očistiti. Očistiti čelične cevi za atmosfersku kanalizaciju, na celom spratu, očistiti postojeće radijatore (objekat se zagreva na postojeći priključak) i detaljno očistiti sve prostorije. Nakon završetka vodovodnih radova, staklenim pregradam aluminijumskog profila antracit boje i stakla Pamplex - debljine 8,7 mm (4+0,7+4) pregraditi prostorije po projektu. Nakon završetka svih radova nabaviti, postaviti i ugraditi po predmeru i predračunu inventar za enterijer. A. 1.2.1. Podaci o konstrukciji objekta, uslovima fundiranja i izborom konstruktivnog sistema A. 1. 2. 2. Opis predviđenih materijala Spoljašni zidovi na objektu što se tiče materijala od kojih su sazidani ostaju u postojećem stanju. Postojeći završeni zidovi se boje postojanim bojama, otpornim na habanje, koje su lako perive po uputstvima proizvođača u tonu po izboru projektanta a po potrebi se vrše i popravke eventualnih oštećenja koja su nastala usled dugogodišnjeg korišćenja. Nedovršeni unutrašnji zidovi i plafoni se malterišu produžnim malterom, gletuju a zatim boje postojanim bojama, otpornim na habanje, koje su lako perive po uputstvima proizvođača u tonu po izboru projektanta. Zidovi i plafoni od gips kartonskih ploča se takođe gletuju a zatim boje u tonu po izboru projektanta. Unutrašnje novoprojektovane pregradne zidove izvesti od lake montažne pregrade od gips-kartonskih ploča. Završna obrada unutrašnjih prostorija zavisi od namene. Plafoni se mogu spustiti u skladu sa namenom. Podovi su od tarketa, keramičkih pločica ili epoksidni u zavisnosti od namene prostorija. U mokrim čvorovima i kuhinjama se izoluju podovi i sokle do visine od 30 cm. Zidovi se oblažu do visine od 2m a podna keramka je protivklizna i kiselo otporna. Prilikom rekonstrukcije podnih ploča predvideti horizontalnu i vertikalnu hidroizolaciju. Postojeći podovi se saniraju i menjaju u zavisnosti od stanja podloge i podne obloge po uputstvima i preporukama proizvođača. Na svim stepeništima i galerijama predvideti zaštitne ograde od metala u skladu sa funkcijom i namenom. Fasadna stolarija, se planira od savremenih materijala koji zadovoljavaju zadate kriterijume energetske efikasnosti. Generalna napomena je da se prilikom izrade celokupne stolarije i bravarije, mere proveravaju i uzimaju na licu mesta. U sanitarnim prostorijama i garderobama se montiraju lake pregrade od gotovih panela sa sopstvenom podkonstrukcijom u sistemu proizvođača. Horizontalna hidroizolacije je predviđena u podovima mokrih čvorova. Opremanje enterijera planirati opremom i nameštajem koji je napravljen od kvalitetnih materijala i savremenog dizajna. A.1.3 Procena opasnosti od požara Karakteristike nekih od pomenutih zapaljivih materijala su sledeće: Drvo: Drvo sa apekta požara, spade u grupu gorivih materijala. Stepen zapaljivosti drveta je različit, jer zavisi od niza faktora koji utiču na tok njegovog sagorevanja: vrsta 15 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 drveta, obrađenost površine, stepen vlažnosti, itd. Potpuno suvo drvo sadrži 40 – 60 % celuloze, 25 – 30 % lignina, 12 – 67 % smole, tanina, “ drvne gume “, voskova, šećera i mineralnih materija. Drvo kao kao organska materija uglavnom se sastoji od sledećih elemenata: − ugljenika 49 , 50 %, − vodonika 6 , 30 %, − kiseonika 44 , 13 %, − azota 0 , 07 %. Osim ovih elemenata u sastav drveta ulaze I neke mineralne materije koje posle sagorevanjaostaju u vidu pepela. Povećanje temperature počev od ambejitalne pa dalje, kao prvi temperaturni interval u kome sezapažaju promene na drvetu su temperature oko 80 0C kad nastaje prosto isparavanje vode i nekih lako isparljivih sastojaka ( sušenje drveta ). Drugi interval nastaje povećanjem temperature od 80 0C do 150 0C kada voda potpuno ispari i počinju da se razvijaju zapaljivi gasovi kao posledica razaranja drvnih ćelija. Potom dolazi do pucanja drveta zbog prelaska čvrstih materija u tečne i gasovite pri čemu se stvaraju pukotine koje slabe vezu između pojedinih vla kana. U ovoj fazi drvo u zavisnosti od njegovog anatomskog sastava počinje da menja boju. Treći temperaturni interval nastaje povećanjem temperature od 150 0C do 270 0C pri čemu nastaje sagorev anje zapaljivih gasova i nekih smola uz pojavu plamena na površini drveta i stvaranje manjih količina CO2. Pri ovim temperaturama počinje intenzivnije menjanje boje drveta i površinsko ugljenisanje. Daljim povećanjem temperature do 300 0C, nastaje četvrti temperaturni interval za koji je karakteristično gorenje nastalog ugljenisanog sloja. Na taj način dolazi do mehaničkog raspadanja drveta, a time i do stvaranja novih gorivih površina. Povećanje temperature od 300 0C do 600 0C ( peti temperaturni interval ) dovodi zbog pregrejanosti izolacionog ugljenisanog sloja do daljeg razaranja drveta pri čemu je omogućeno gorenje čak i onda ako se ukloni izvor gorenja. U prvoj fazi dolazi do intenzivnog izdvajanja CO2. Na temperaturama iznad 600 0C gorenje se nastavlja uz pojavu plamena i stvaranje ugljenisanog sloja čime dolazi do potpunog razaranja drveta. Čvrste zapaljive i sagorive materije (mali i veliki komadi) koje pri gorenju ispuštaju zapaljive i otrovne produkte sagorevanja te se klasifikuju u III i IV klasu opasnosti. Imaju toplotnu vrednost oko 17 MJ/kg. Klasa opasnosti: sitni komadi, opiljci - Fx III C , krupni komadi - Fx IV C. Zapaljivost drveta zavisi od osobina drveta, dimenzija poroznosti i sadržaja vlage.Sredstva za gašenje: voda. Tekstil: Čvrsta zapaljiva materija sa toplotnom vrednošću od 17 do 21 MJ/kg. Tekstil (klasa opasnosti: Fx III C) Tekstil spada u grupu čvrstih zapaljivih materija, a proizvodi se od tekstilnih vlakana prirodnog biljnog (pamuk, kudelja, juta), životinjskog (vuna) i veštačkog porekla (celulozna vlakna, vlakna dobijena polimerizacijom i polikondenzacijom). Stepen zapaljivosti tekstila zavisi od hemijskog sastava vlakana, strukture vlakana, strukture gotovog proizvoda, prisustva drugih materija itd. Tekstil se pali pri dodiru sa otvorenim plamenom, varnicom, zagrejanim površinama i telima. Najniža temperatura paljenja na primer: za pamuk je 390 °C, viskozu 420 °C, najlon 532 °C, acetatnu svilu 430 °C, poliamid 350 °C i vunu 590 °C, dok se 16 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 temperature samozapaljenja nalaze u intervalu od 400 °C do 590 °C. Sredstva za gašenje: Karton i papir: Papir spada u grupu zapaljivih materija. Zagrejan do 450 0C pali se sam od sebe. Gori stvarajući veliki plamen. Na lokaciji se nalazi u vidu administrativne dokumentacije. Papir pripada grupi čvrstih materijala koji mogu intenzivno da gore. Prema upotrebljenim sirovinama papir se može podeliti na: Bezdrvno papir: − papir sa unosom 100% vlakana iz krpa ( tekstil ), − papir sa unosom vlakana iz krpa i celuloze i drveta, − papir sa unosom 100% vlakana celuloze ( sulfitne i sulfatne ). Papiri sa primesom drvenjačee ili starog papira, dele se na grupe po sadržaju celuloze i drvenjače: − Grupa sadrži 80% celuloze + 20% drvenjače, − Grupa sadrži 60% celuloze + 40% drvenjače, − Grupa sadrži 40% celuloze + 60% drvenjače, − Grupa sadrži 30% celuloze + 70% drvenjače, − Grupa sadrži 25% celuloze + 75% drvenjače. Kartoni su po svom hemijskom sastavu i kvalitetu jednaki papiru s tom razlikom što su nešto deblji i teži. Ali bez obzira na sastav može se reći da se radi o ugljovodonicima koji lako gore. Osnovna sirovinska baza za izradu papira, bez obzira na moguća punila ( kaolin, talk, gips, barit, magnezit, titandioksid, itd. ) lepila ( kalafonijumska lepila, skrobna lepila, dekstrin, tutkalo, želatin, melamin, formaaldehidno lepilo, itd. ) i boje ukljućujući tu i pigmente ( hrom žuto, cinober, berlinsko plavo, ultramarin, auramin, rodamin, malahitno zeleno, itd. ), predstavlja potencijalno gorivo. Punila i pigmenti koji su najčešće neorganskog porekla u zavisnosti od sastava i količinskg učešća utiču na veću otpornost papira na požar, ali ne eliminišu zapaljivost. Papir ( karton 9 se pod uticajem plamena može zapaliti a kakc će tok sagorevanja biti zavisi u mnogome od oblika u kom se nalazi. Ako je u rastresitom stanju ( otpaci ) onda će se nastali požar brzo proširiti na preostalu količinu koja se nalazi na tom mestu. Međutim, ako je papir ( karton ) u obliku rolni, ili je naslagan onda će se požar sporije razvijati. Sagorevanje će biti praćeno pojavom kratkog plamena, jer za sagorevanje nema Rolne i naslage papira ( kartona ) nagorevaju u dubini od 1 – 2 cm, dok u unutrašnjost ostaje praktično netaknut. Pri sagorevanju papira ( kartona ) javlja se plamen uz bledo žuti koji vrlo neprijatno deluje na oči i čulo mirisa i može da dostigne temperaturu do 500 0C. Čvrste zapaljive materije koje gore slično drvetu, u zavisnosti od količine i načina skladištenja-pakovanja sa oznakom Fx III-IV C. Papir ima oznaku Fx III C. Sredstva za gašenje: vodena pena, ugljen – dioksid,prah, 17 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 voda. PVC: Plastične mase su uglavnom organski materijal, predstavljaju potencijalno gorivo koje pod određenim uslovima pod dejstvom toplote mogu izazvati požar. Zbog napred navedenog, plastične mase kao složene kompozicije osnovne vezivne smole sa svim dodacima posmatramo kroz dejstvo povišenih temperatura. Posledica makromolekularsnosti plastičnih masa sastoji se u tome što polimeri na povećanoj temperaturi najpre omekšaju a zatim se tope. Plastične mase izložene dejstvu toplote prolaze kroz razne stadijume, tako što najpre postaju savitljive, zatim elastične, meke i najzad plastične. Iz ovog se da zaključiti da one ne pokazuju određenu tačku topljenja, već poseduju čitavu zonu topl jenja u kojoj su topljive. Ova zona može da iznosi i desetine C, to se može izvući zaključak da je kod plastičnih masa pojam čvrst ili mek vrlo relativan. Daljim povećanjem temperature dolazi do pirolize materijala. Piroliza izaziva fizičke i hemijske promene tj. degradaciju molekula. Degradacija makromolekula je praćena kidanjem veza što dovodi do smanjenja molekularne težine, materijal omekšava i gubi svoju čvrstoću. Na povećanoj temperaturi može doći do umrežavanja polimernih lanaca, nakon čega dolazi obavezno do skupljanja materijala, koji postaje najpre tvrd, a zatim vrlo krt. Daljim povećanjem temperature plastična masa će se zapaliti i početi da gori. Plastična masa podvrgnuta dejstvu toplote na vazduhu u početku je toplotna radijacija pri čemu se temperatura povisuje do temperature razlaganja. To dovodi do promene boje, ugljenisanja i najzad razlaganja same plastične mase, raspadanja makromolekula na m anja molekularna jedinjenja, koja se izdvajaju u obliku gasova i para i ostavljaju u materijalu šupljine formirajući na taj način porozan materijal čime se stvara još veća dodirna napadna površina plastične mase za vazdušni kiseonik koji je neophodan za sagorevanje. Temeratura zapaljivosti PVC – a je 260 0C a temperatura paljenja je > 338 0C. PVC neće nastaviti da gori nakon paljenja ako se ukloni spoljašnji izvor paljenja. Temperatura paljenja polietilena ( PE ) je > 330 0C. Termičko raspadanje počinje sa 290 0C. Topljenje plastičnih masa, do koga dolazi nešto iznad 100 0C, doprinosi rasplamsavanju i širenju požara. Iz prikazane tabele može da se vidi da se tačke zapaljivosti plastičnih masa kreću između 300 0C i 400 0C. Čvrste zapaljive materije koje pri sagorevanju oslobađaju velike količine dima, zapaljivih i otrovnih produkata, što otežava intervencije gašenja požara. Toplotna vrednost ovih materija je oko 21 MJ/kg i oznaka opasnosti je Fx III C Fu. Sredstva za gašenje požara: prah i pena Korišćenje zapaljivih tečnosti i gasova nije predviđeno u objektu. Guma i PVC pri sagorevanju osvlobađaju velike količine dima i emituju toksične materije. Ostale navedene zapaljive i gorive materije koje se koriste u objektu nemaju oznaku Tx – odnosno pri gorenju ne emituju toksične materije. Opeka Opeke koje se primenjuju u građevinarstvu imaju dobre termičke karakteristike i visoku vatrootpornost i koriste se svuda gde se želi postići veća otpornost na dejstvo visokih temperatura. Dobijaju se od gline koja se specijalnim postupcima prerađuje, a 18 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 zatim, pomoću mašina formatizira i peče u kružnim ili tunelskim pećima na temperaturi od oko 900º C. Po završetku pečenja i hlađenja opeka se ugrađuje u konstrukciju. Zidovi od opeke imaju dobru vatrootpornost u zavisnosti od njihove debljine. Sa povećanjem debljine povećava se i vatrootpornost. U građevinarstvu se koriste dve vrste opeka: pune i šuplje. U pogledu otpornosti prema dejsrvu vatre šuplja opeka pokazuje lošija svojstva od pune opeke, jer se brže zagreva. Pored običnih glinenih opeka koriste se još i silikatne i specijalne opeke koje mogu da izdrže temperature od 1600º C do 1800º C,a koriste se za visoke i druge peći u kojima se razvijaju visoke temperature. Nearmirani beton Beton je mešavina cementa i agregata (peska ili šljunka) sa vodom. Ponašanje betona na visokim temperaturama je uglavnom posledica ponašanja njegovih sastavnih komponenti. U zavisnosti od prirode agregata beton je više ili manje vatrootporan. Uopšte, beton je osetljiv na vatru, ali u uslovima požara je otporan jer toplota ne prodire duboko u unutrašnjost betona, odnosno prostiranje toplote teče lagano, te se beton i betonske konstrukcije mogu smatrati dovoljno vatrootpornim. Starenjem betaona raste i njegova otpornost na dejstvo vatre. Armirani beton Armirani beton je sastavljen od betona i čelika. Kako će se armirano – betonska konstrukcija ponašati u uslovima požara, ne zavisi samo osobina materijala od kojeg je napravljen beton, već prvenstveno od ponašanje čelične armature. Sa gledišta zaštite od požara potrebno je da armatura bude što manje napregnuta jer je u tom slučaju konstrukcija izdžljivija na dejstvo vatre. Malter Malter se sastoji od vezivnog materijala, sitnozrnastog agregata (peska) i vode.Zajednička karakteristika svih maltera je njihova plastičnost. Poznati su: krečni malter, produžni – cementni i cementni malter. − Krečni malter se ne može smatrati efikasnim sredstvom za zaštitu od požara jer premazi od ovog materijala, usled izdvajanja vode pri povišenim temperaturama (oko 530ºC) bivaju razoreni, što ima za posledicu odlepljivanje i otpadanje maltera pa se na taj način zidovi izlože direktnom dejstvu vatre. − Produžni cementni malter je mešavina kreča, cementa, peska i vode i obzirom na njihovu relativno veliku čvrstoću, malterisanjem konstrukcija ovim malterom povećava se njihova otpornost prema požaru. − Cementni malter pri temperaturi od 300ºC brzo povećava svoju zapreminu, ali se iznad te temperature skuplja. Ove nagle promene zapremine, kod brzog porasta temperature, dovode do unutrašnjih napona, pucanja, ljuštenja i otpadanja maltera. Cementni malter ima neznatno veću otpornost na dejstvo požara od krečnog ili produžnog maltera. Otpornost na dejstvo požara povećava se upotrebom boksitnog umesto portland cementa. 19 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Staklo Staklo koje se primenjuje u građevinarstvu, normalne debljine 2 – 6 mm, zbog silikatnih sastojaka, vrlo je osetljivo na povišene temperature koje izazivaju pucanje i lomljenje staklenih površina. Na temperaturi od oko 500ºC staklo počine da omekšava, a na temperaturi od 900 – 1000ºC pretvara se u tečnu masu. Armiranjem stakla žičanom mrežom postiže se njegova veća vatrootpornost, jer ona zadržava izlomljenu parčad da ne otpada i na taj način armirano staklo može za izvesno vreme (oko pola sata), da zadrži širenje plamena i toplotne radijacije. Kategorizacija objekta U cilju utvrđivanja odgovarajuće organizacije i preduzimanja mera potrebnih za uspešno funkcionisanje i sprovođenje zaštite od požara, Ministarstvo vrši kategorizaciju objekata, delatnosti i zemljišta prema ugroženosti od požara u zavisnosti od tehnološkog procesa koji se u njima odvija; vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti; vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekta; značaja i veličine objekta i vrste biljnog pokrivača - član 23. Zakona ZOP („Sl. glasnik RS“ 111/2 009, 20/2015, 87/2018 i 87/2018 - dr. zakoni). Mogući uzroci i klase požara Mogući uzroci nastanka požara u predmetnom objektu bi bili: - preopterećeni električni provodnici - oštećenja i kvarovi na električnim uređajima i opremi - upotreba uređaja koji varniče - kratak spoj - nepažnja - nehat - zaboravljeni opušak i - ostalo. Prema vrsti zapaljivih materija u objektima se očekuju prema SRPS EN 2:2011 „Klasifikacija požara“ sledeće klase požara: Klasa „A“ - požari zapaljivih čvrstih materija - drvo, plastika, tekstil, ... Klasa „D“- požari gorivih metala i na električnim uređajima. A.1.3.1. Opis tehnološkog procesa U objektu se ne odvija tehnološki proces. A. 1. 3. 2. Pregled zapaljivih materija U pogledu opasnosti od požara objekat se svrstava u objekte sa niskim specifičnim požarnim opterećenjem zato što se u objektu ne skladište lako zapaljive materije, objekat je izrađen od nezapaljivih materijala, sa oblogama koje su nezapaljive. Kao zaštitna mera od eventualnog širenja požara predviđena je podela objekta na požarne sektore. U predmetnim prostorijama se predviđa, prema SRPS Z.CO.005 „Klasifikacija materije i robe prema ponašanju u požaru“, prisustvo materija koji pri zagrevanju daju zapaljive i otrovne produkte: 20 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 • Fx III-IV C (drvo - nameštaj) • Fx II E (tkanine) • Fx III C (papir, tekstil, pamuk,) • Fx III C Fu ( PVC ) • Fx III-IV C ( el. energetski kablovi) Drvo - krupni komadi (Fx IVC) - čvrsta materija (C), spada u klasu opasnosti IV - sagorive materije, koje pri sagorevanju ispuštaju otrovne produkte razlaganja (Fx). Papir (Fx IIIC) - čvrsta materija (C) spada u klasu opasnosti III zapaljive materije koje pri sagorevanju ispuštaju otrovne produkte sagorevanja (Fx). Plastika (Fx IVC) - čvrsta materija (C), spada u klasu opasnosti IV - sagorive materije, koje pri sagorevanju ispuštaju otrovne produkte razlaganja (Fx). Toplotna vrednost je od 17 do 21 MJ/kg. Značenje oznaka: 1. Fx materija i roba koja direktno ili indirektno mogu učestvovati u procesu sagorevanja i to odavanjem toplote sagorevanja, energijom samopaljenja, oslobađanjem zapaljivih produkata razlaganja, ubrzanjem procesa sagorevanja ili oslobađanjem zapaljivih gasova ili toplote u dodiru sa vodom. Fu materija i roba svih kategorija opasnosti koje u požaru razvijaju u velikoj meri dim, čime je otežana evakuacija i akcija gašenja 2. A – gasovite materije; B – tečne materije; C – čvrsta materije; D – eksplozivne materije; E – samozapaljive materije; F – materije koje pri zagrevanju ispuštaju zapaljive i otrovne produkte razlaganja. 3. Klasa opasnosti I – veoma lako zapaljive i brzo sagorive Klasa opasnosti II – lako zapaljive i sagorive Klasa opasnosti III – zapaljive materije 4. Klasa opasnosti IV – sagorive materije 5. Klasa opasnosti V – teško sagorive materije A. 1. 4. Podela objekta na požarne sektore A. 1. 4 1. Izdvajanje delova objekta u posebne požarne sektore Osnovna koncepcija zaštite od požara u građevinskom delu je podela objekta na požarne sektore.Požarni sektori su omeđeni prostori vatrootpornim zidovima koji sprečavaju prenošenje fronta plamena iz jednog u drugi požarni sektor. Podela objekta na požarne sektore u većini slučajeva uslovljena je zahtevima iz propisa. Podela objekta na požarne sektore uslovljena je i zahtevima iz propisa prema: Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene („Službeni glasnik RS“, broj 22 / 2019). Požarni sektor je osnovna prostorna jedinica objekta, koja se može samostalno tretirati u pogledu nekih tehničkih i organizacionih mera zaštite od požara (procena rizika, zona dojave požara, zo na automatskog zapreminskog gašenja itd.), a odeljen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim prema požaru. 21 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 Požarni segment je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalno čini jednu građevinsku celinu koja je i požarno izdvojena od ostalih delova objekta građevinskim konstrukcijama otpornim prema požaru. Požarni sektor je prostorija ili skup prostorija objekta koja se može samostalno tretirati u pogledu nekih teh­ničkih i organizacionih mera bezbednosti od požara (požarno i specifično požarno opterećenje, zona dojave požara, zona automatskog gašenja požara i sl.), a odvojena je od ostalih delova objekta građevinskim konstrukcijama otpornim prema požaru. Svaki požarni sektor stambenog, poslovnog i javnog objekta mora biti dostupan preko najmanje jednog stepeništa. Za sve elemente, opremu, instalacije i uređaje za koje je postavljen zahtev u pogledu požarnih karakteristika, te karakteristike moraju se dokazati ispravom o usaglašenosti u skladu sa propisima koji uređuju oblast isprava o usaglašenosti. Uvažavajući sve napred navedeno, kao i u odnosu na: - Namenu objekta, - Tehnologiji i procesu rada, - Požarnoj ugroženosti, - Mogućim izvorima opasnosti, - Stepenu vatrootpornosti objekta, - Situacionom planu, a posebno prema konstruktivnim rešenjima, načinu izgradnje i međusobna razdvajanja od ostalih objekata, predmetni objekat je izgradjen kao homogeni objekat,deli se na: 2 – DVA POŽARNA SEKTORA PS-I Prostorija u sastavu PS I Neto površina 1 Prostorije omladinskog centra PNETO: 854,06 m2 POVRŠINA PS I - UKUPNO: PNETO: 854.06 m2 PS-II Prostorija u sastavu PS II Neto površina 2 WC, Stepenišni prostor, hodnik PNETO: 35.30 m2 POVRŠINA PS II - UKUPNO: PNETO: 35.30 m2 PS II se nalazi u sklopu požarnog sektora koji je u projektu na koji je dobijena protivpožarna saglasnost pod 09.10.1 broj 217 -8188/21-2 od 18.06.2021 godine obeležen kao PS XVIII i ukupne površine je 317,69. Ali zbog lakše preglednosti i razumevanja projekta u ovom projektu i u sklopu predmetnog objekta deo tog sektora koji je važan za predmetni objekat ćemo obležiti sa PS II. A. 1. 4 2. Otpornost građevinske konstrukcije objekta Stepen otpornosti na požar određuje se prema Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene („Službeni 22 „Omladinski prostor“ poslovnog centra u gradu Vranju, spratnosti P01+P02+P+2 – Četvrta faza, na k.p. br. 5096 KO Vranje1 glasnik RS“, broj 22 / 2019) za određivanje požarnog opterećenja: Nisko požarno opterećenje, kategoriji tehnološkog procesa K4 (Kategorizacija tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara koja je izvršena prema Pravilniku o tehničkim noramtivima za spoljnu i unutrašnju hidransku mrežu za gašenje požara ("Sl. list SFRJ" broj 3/18)), Poslovni objekti u nizu do 10m (NP1) i ostalih parametara u svemu prema sledećem proračunu, kao i prema Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu od požara stambenih i poslovnih objekata i objekata javne namene („Službeni glasnik RS“, broj 22 / 2019). A. 1. 5. Definisanje evakuacionih puteva Stambene, javne i poslovne zgrade treba da budu projektovane i izgrađene tako da omoguće bezbednu evakuaciju u slučaju požara i da konstrukcija zgrade očuva integritet i nosivost i u vreme pripreme vatrogasne intervencije pa do njenog punog angažovanja. Zidovi na granici požarnog sektora i zidovi koridora evakuacije moraju biti izvedeni od građevinskih proizvoda karakteristike reakcije na požar najmanje klase A2s1d0 prema standardu SRPS EN 13501-1. Evakuacioni putevi treba da budu pregledni, bez suvišnih skretanja, sa promenama smera pod uglom ne većim od 90º (sem u stepeništu) i bez horizontalnih i vertikalnih prepreka koji ometaju evakuaciju. Ukoliko na evakuacionim putevima postoje bočne prepreke (npr. ormani u hodniku i sl.) tada se od stvarne širine poda evakuacionog puta oduzima stvarna širina prepreke. Minimalna širina svetlog otvora vrata stanova, kancelarija i sl. u kojima boravi do deset lica iznosi 0,90 m. Minimalna širina svetlog otvora vrata prostorija u kojima boravi više od deset lica, a manje od pedeset lica, iznosi 1 m. Kada se primenjuju dvokrilna vrata da bi se povećala protočnost lica tada se moraju otvarati oba krila na isti način samo dejstvom na brave. Ova vrata moraju biti opremljena uređajem za automatsko redosledno zatvaranje vrata. Visina vrata na svim evakuacionim putevima je najmanje 2 m, a u javnim objektima najmanje 2,10 m. Na svim evakuac