Радови на текућем одржавању јавне расвете на теритрији општине Бабушница у циљу реализације Пројекта „ Модернизације јавног осветљења на територији општине Бабушница“ у оквиру ЛИИД пројекта

LIID Uputstvo za pripremu kodeksa i strategija.docx УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ЕСХС ДОКУМЕНАТА ЗА ИЗВОЂАЧЕ РАДОВА У складу са захтевима пројеката који укључују финансирање из међународних извора и стандардима у области животне средине, друштва, здравља и безбедности (ЕСХС – Environmental, Social, Health and Safety), понуђачи су у обавези да припреме следећа документа као саставни део своје понуде: Кодекс понашања (ЕСХС) Стратегије управљања и планови имплементације (МСИП) за управљање (ЕСХС) ризицима Документи се достављају као засебни прилози понуде. Непридржавање обавезе достављања тражених докумената може представљати основ за одбацивање понуде. КОДЕКС ПОНАШАЊА ЗА ИЗВОЂАЧА И РАДНИКЕ Сврха: Обезбеђење одговорног и етичког понашања свих ангажованих лица ради усклађености са обавезама у области заштите животне средине, друштва, здравља и безбедности (ЕСХС) у складу са уговором. Кодекс се примењује на све запослене, подизвођаче и ангажовано особље укључено у реализацију предметног пројекта. Њиме се дефинишу правила понашања у вези са: поштовањем закона и прописа Републике Србије, поштовањем безбедносних и еколошких прописа и процедура на градилишту, спречавањем дискриминације, насиља, сексуалног узнемиравања и другог недозвољеног понашања, спречавањем поступака који могу угрозити здравље локалног становништва или радника (нпр. ширење заразних болести, загађење, бука), одржавањем безбедног, здравог и инклузивног радног окружења. Понуђач је дужан да у опису Кодекса понашања наведе: ризике које Кодекс треба да реши, у складу са ЕСМП/ЕСМП контролном листом; начин увођења Кодекса у услове запошљавања/ангажовања; врсту обука које ће се спроводити; начин мониторинга примене; поступке у случају повреде Кодекса. Сви запослени ће пре почетка ангажовања проћи обуку о садржају и примени Кодекса. Биће успостављен систем поверљивог пријављивања инцидената и евентуалних кршења, уз јасно дефинисане поступке и надлежности. У случају кршења одредби Кодекса, могу се предузети мере као што су: упозорење, суспензија или раскид уговора. Кодекс понашања је саставни део уговора, ступа на снагу даном усвајања и његова примена је обавезна током целокупног периода реализације уговора. СТРАТЕГИЈЕ УПРАВЉАЊА И ПЛАНОВИ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ (МСИП) ЗА УПРАВЉАЊЕ ЕСХС РИЗИЦИМА Сврха: Идентификација и управљање ризицима током извођења радова у вези са заштитом животне средине, здравља, безбедности на раду и утицајима на локалну заједницу. Понуђач доставља Стратегије управљања и планове имплементације (МСИП) за идентификоване кључне ЕСХС ризике, прилагођене конкретном локалитету, законодавном оквиру Републике Србије и захтевима конкретног пројекта или позива. Примери МСИП докумената у зависности од природе ризика: План управљања отпадом, План заштите биодиверзитета, План заштите здравља и безбедности на раду, План комуникације са локалном заједницом и спровођења жалбеног механизма, у складу са Планом укључивања заинтересованих страна (СЕП), План спречавања сексуалног и родно заснованог узнемиравања, План евакуације и поступања у ванредним ситуацијама, План мониторинга и извештавања План управљања саобраћајем, План заштите водних ресурса, Стратегија заштите граница градилишта (ради спречавања утицаја ван локације), Стратегија прибављања сагласности/дозвола – пре отварања каменолома, позајмишта и сл. Обим и садржај предложених мера треба да одговарају значају идентификованих ризика. Највише четири ризика треба детаљно обрадити, у складу са ЕСМП/ЕСМП контролном листом и/или другим релевантним документима. Кључне ризике које треба обрадити утврђује стручњак за заштиту животне средине и/или за друштвена питања, на основу ЕСМП документације и других извора (уколико постоје): Процена утицаја на животну средину и друштво (ЕСИА), План расељавања (РАП), Услови и сагласности добијени у оквиру грађевинске дозволе или других релевантних одобрења надлежних институција (нпр. Завод за заштиту природе, Завод за заштиту споменика културе и др.). У складу са чланом 23. Уговора, извођач не сме започети било какве радове (укључујући припремне активности), пре него што стручни надзор одобри План управљања утицајима на животну средину и друштвено окружење (ЕСМП), који обухвата све МСИП документе и Кодекс понашања достављене као саставни део понуде. Планови су примењиви и обавезни за све извођаче и подизвођаче. Одговорна лица се именују у складу са релевантним ризицима. Мониторинг и извештавање се спроводе у складу са ЕСМП документацијом пројекта, а планови се прилагођавају специфичностима сваке локације и континуирано ажурирају током имплементације. ESMP Checklist_Babusnica-Javna_rasveta.docx КОНТРОЛНА ЛИСТА ПЛАНА УПРАВЉАЊА УТИЦАЈИМА ПОТПРОЈЕКТА НА ЕКОЛОШКО И ДРУШТВЕНО ОКРУЖЕЊЕ „Moдернизација јавног осветљења на територији општине Бабушница“ Општина БАБУШНИЦА КОНТРОЛНА ЛИСТА ПЛАНА УПРАВЉАЊА УТИЦАЈИМА ПОТПРОЈЕКТА НА ЕКОЛОШКО И ДРУШТВЕНО ОКРУЖЕЊЕ „Moдернизација јавног осветљења на територији општине Бабушница“ Општина БАБУШНИЦА 2026 2026 Садржај Списак скраћеница1 I.Увод1 II.Реализација потпројекaта „Moдернизација јавног осветљења на територији општине Бабушница“2 Локација – Општина Бабушница2 Опис потпројекта - процена утицаја на животну средину и друштвено окружење5 III.ПЛАН УПРАВЉАЊА И ПРАЋЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКАТА ЛОКАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ РАЗВОЈА9 ДЕО 1: Институционално административни9 ДЕО 2: Процена утицаја на еколошко и друштвено окружење16 ДЕО 3: План мониторинга27 IV.Процедуре за решавање жалби или спорова38 V.Праћење и извештавање39 VI.Одобрење и потписи39 Прилог 01: Утицаји Потпројекта на животну средину и друштвено окружење40 Прилог 02: Жалбени формулар41 Прилог 03: План управљања саобраћајем - смернице43 Прилог 04: Потенцијална зона директног утицаја реализације Потпројекта на становништво општине Бабушница46 Прилог 05: Извештај о усаглашености са планом управљања радном снагом за трећа лица која ангажују уговорене раднике47 Прилог 06: Изјава о правној и регулативној усаглашености50 Списак скраћеница Пројекат/Пројекат LIID – Пројекат развоја локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа РС (LIID) ИБРД – Међународна банка за обнову и развој АФД – Францускa агенције за развој ЈЛС – Јединица локалне самоуправе ЈУП – Јединица за управљање пројектима МГСИ – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре МФ – Министарство финансија МЗЖС – Министарство заштите животне средине НВО – Невладина организација Сртучни надзор ЈУПа – Стручна лица за заштиту животне средине и друштвена питања ангажована на пројекту, задужена за праћење имплементације ЕСФ – Оквирни документ за управљање животном средином и социјалним окружењем ЕСЦП – План заштите животне средине и социјалних питања ЕСИА – Процена утицаја на животну средину и друштвено окружење/социјална питања ЕСМФ – Оквир управљања утицајима на животну средину и друштвено окружење ЕСМП – План управљања утицајима на животну средину и друштвено окружење ЕСС – Еколошки и социјални стандарди НВО – Невладина организација БЗР – Безбедност и здравље на раду ОПР – Оквирна политика расељавања ОП/БП – Оперативна процедура / политика Банке РС – Република Србија СБ – Светска банка СЕП – План укључивања заинтересованих страна ЖМ - Жалбени механизам Увод „Пројекат развоја локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа (P174251)“ (Пројекат LIID) који се финансира из средстава МЕЂУНАРОДНЕ БАНКЕ ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ („IBRD“) и ФРАНЦУСКЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ („АФД“), а који спроводи Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ), директно ће користити грађанима, односно локалним самоуправама у Србији. У оквиру пројекта LIID, планирана је реализација потпројекта: „Moдернизација јавног осветљења на територији општине Бабушница“. Више о овом потпројекту може се наћи на интернет страници Пројекта (LIID): liid.mgsi.gov.rs, као и на интернет страници општине Бабушница: https://www.babusnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=337:projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog-razvoja-liid&catid=8 . Према оквиру управљања ризицима по животну средину и друштвено окружење, Светска банка захтева оцену ризика за животну средину и друштво за пројекте који су предложени за финансирање из кредита Банке. Ово како би осигурала да су пројекти еколошки и друштвено прихватљиви, усаглашени са Политикама и Процедурама Светске банке и релеватним националним законодавством. Потенцијални нивои ризика подељени су на: Категориија Ниво ризика Одлука о финансирању 1 Низак ризик - занемарљиви утицаји на животну средину и друштвенно окружење/процена утицаја на животну средину није потребна) Испуњава услове за финансирање. Нису потребне додатне процене. 2 Умерени ризик - очекује се да ће утицајима на животну средину и друштвено окружење моћи да се управља, да ће их бити лако предвидети, да ће бити привремени и локални Испуњава услове за финансирање. МГСИ/ЈИП је одговоран за креирање контролне ЕСМП листе, или ЕСМП плана. Консултације су обавезне. 3 Знатан ризик - могу се очекивати знатни и штетни утицаји на здравље људи и животну средину, али се величина утицаја не може утврдити у фази идентификације пројекта Не испуњава услове за финансирање. 4 Висок ризик - могу се очекивати веома значајни, разноврсни и/или дугорочни штетни утицаји на здравље људи и животну средину. Може се очекивати да је величина ових утицаја таква, да може утицати и на шире подручје од локација подпројекта. Мере за ублажавање таквих утицаја на животну средину могле би бити сложене и скупе. Не испуњава услове за финансирање. 5 Текући и/или завршени радови, укључујући финансирање наставка радова Ово такође подлеже оцени ризика. Категорија ризика и испуњавање услова за финансирање ће бити утврђени на основу ревизије животне средине и друштвеног окружења, коју је потребно извршити. На основу резултата оцене ризика, припрема се Контролна листа Плана за управљање утицајима на животну средину и друштво (ЕСМП) специфичан за локацију или ЕСМП контролна листа (за потпројекте „Умереног ризика“) за сваки појединачни потпројекат пре поступка јавне набавке за избор извођача радова и она је део тендерске документације. ЕСМП специфичан за локацију или ЕСМП контролна листа (за потпројекте „Умереног ризика“) објављује се на интернет страниици општине/потпројекта пре поступка јавне набавке за избор извођача радова. На основу процеса скрининга (оцене ризика) потпројекта: „„Moдернизација јавног осветљења на територији општине Бабушница“, утврђена је да он припада нивоу 2 ризика, односно да je потпројекат Умереног ризика, те да се очекује да ће се, потенцијалним, утицајима на животну средину и друштвено окружење моћи управљати, да ће их бити лако предвидети, да ће бити привремени и локални. С обзиром на природу пројектних активности процењено је да је за реализацију овог потпројекта потребно израдити ЕСМП Контролну листу. Ова ЕСМП Контролна листа даје преглед потенцијалних утицаја и ризика везаних за пројектне активности, као и адкватних мера за њихово ублажавање. Он такође указује на одговорности свих релевантниха актера у погледу мониторинга и извштавања ка Светкој банци. ЕСМП Контролна листа објављена је на званичној интернет страници локалне самоуправе и интернет страници Пројекта (LIID). У конкретном случају, ЕСМП Контролна лист објављена је на интернет страници општине Бабушница: https://www.babusnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=337:projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog-razvoja-liid&catid=8 . Реализација потпројекaта „Moдернизација јавног осветљења на територији општине Бабушница“ Локација – Општина Бабушница Општина Бабушница је општина Пиротског управног округа (административни центар округа је град Пирот). Поред јединица локалне самоуправе из Пиротског округа, територија општине Бабушница се граничи и са општинама из Јабланичког и Нишавског округа, али и са Републиком Бугарском. Општина Бабушница броји укупно 53 насеља, од којих Бабушница – општински центар представља урбано насеље, док су остала насеља руралног типа. Према попису из 2022. године броја становника у општини износи 9.182. Укупна дужина путева у општини Бабушница 2019. године износила је 250 km, што је за свега 7 km више него 2011. године. Савременим застором у 2011. години било је покривено 147 km, док је у 2019. било 120 km, што је 59% укупне путне мреже. Удаљеност аутопута Е-75 од насеља Бабушница је приближно 30km. Кроз подручје општине пролази државни пут IБ реда бр. 39 Пирот – Бабушница – Власотинце – Лесковац – Лебане – Медвеђа – Приштина – Пећ – државна граница са Црном Гором (гранични прелаз Чакор), у дужини од око 35 km. Државни пут IIА реда бр. 223 Периш – Бела Паланка – Бабушница – Звонце – Трнски Одоровци – Суково – веза са државним путем 43 пролази у дужини од око 33 km, а државни пут IIA реда бр. 224 Нишка Бања – Гаџин Хан –Боњинце у дужини од око 7,5 km. Учешће државних путева у путној мрежи општине износи 30%. Основна карактеристика насеља Бабушница је да оно представља гравитациони центар Лужничке котлине, одвојеног географског предела у долини реке Лужнице. Котлина, површине 53.213 ha, оивичена је Сувом планином (1810 m), планином Руј (1706 m) и планином Големи стол (1239 m). Иако има најгушћу хидрографску мрежу међу котлинама источне Србије, Лужничка котлина је водом најсиромашнија котлина у источној Србији што је последица геолошког састава и рељефа (њене главне хидролошке карактеристике су епигенетске клисуре, понорнице и крашка врела). Општину карактерише квалитетан и чист ваздух, с обзиром да на територији општине нема великих загађивача. Град Пирот и општине Бабушница, Бела Паланка и Димитровград су 2011. године потписали Међуопштински споразум о регионалној сарадњи по питању управљања чврстим комуналним отпадом, на основу чега је основано ЈКП „Регионална депонија Пирот“, за послове депоновања чврстог комуналног отпада и управљања секундарним сировинама са територија општина оснивача. Од јануара 2013. године почела је са радом регионална депонија „Мунтина падина“ код Пирота, на којој су комунална предузећа Пиротског округа у обавези да одлажу смеће и индустријски отпад, а да истовремено започну са активностима на затварању сметлишта на територији општина. У општини Бабушница не постоји третман отпадних вода пре испуштања у реципијент – реку Лужницу. Oсновна карактеристика демографске структуре општине Бабушница лежи у константном смањењу демографског потенцијала и изузетно израженој депопулацији. Пројекција броја становника 2041. године (средња варијанта са миграцијама), указује на то да ће се становништво на подручју општине у односу на попис 2011. године преполовити. На територији општине Бабушница, под заштитом су Специјални резерват природе „Венерина падина” (Уредба о заштити Специјалног резервата природе „Венерина падина”, „Службени гласник РС”, број 4/05), Специјални резерват природе „Јерма” (Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Јерма”, „Службени гласник РС”, број 101/14), и Специјални резерват природе „Сува планина“ (Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Сува планина“, „Службени гласник РС“, бр. 72/2015). Специјални резерват природе „Венерина падина” налази се на левој обали Звоначке реке, односно на југоисточној падини Титеве главе, 1051 m нм, и обухвата површину од 0,27 ha, и то: катастарске парцеле бр. 858/1 и 860 КО Звонце у приватној својини и део катастарске парцеле број 859 (пут). Венерина падина сврстава се у I категорију заштите као природно добро од изузетног значаја и стављено је под заштиту као једино станиште биљне врсте венерина влас – Adiantum capillus veneris L. на територији Републике Србије. Специјални резерват природе „Јерма” налази се на територији општине Бабушница – КО Јасенов Дел, општине Димитровград – КО Врапча, КО Драговита, КО Искровци, КО Куса Врана, КО Петачинци, КО Поганово, КО Скрвеница, КО Трнски Одоровци и општине Пирот – КО Власи, укупне површине 6994 ha, од чега 3011 ha (43,05%) у државној својини, а 3983 ha (59,95%) у приватној својини. „Јерма” је стављена под заштиту ради очувања геолошких, геоморфолошких, биолошких и историјских вредности, рељефа кањона Јерме са Гребеном и Влашком планином стрмих падина и бројним спелеолошким објектима. Истичу се пећина Ветрена Дупка са каналима од 4000 m, јама Пештерица дубине 160 m, клисура Јерме са импозантним литицама и великим бројем ендемичних, ендемореликтних, ретких и угрожених биљних и животињских врста, 887 биљних таксона са најзначајнијим ендемо-реликтним врстама (Панчићев маклен, јоргован и српски звончић), реликтне, климазоналне и зоналне заједнице шума, разноврсне животињске врсте – 25 врста сисара (слепи мишеви, рис, видра), 110 врста птица од којих су 98 гнездарице (сури орао, риђи мишар, јаребица, буљина), 11 врста гмизаваца и водоземаца (поскок, ескулапов смук, шарени даждевњак), 9 врста риба (поточна мрена, двопругаста уклија), 181 врста лептира (ластин репак, краљевски плашт, мали пегавац) и карактеристични предели културнoг, етнолошкoг и историјскoг наслеђа. Специјалног резервата природе „Сува планина“ налази се на територији општине Бабушница. Сува планина, због изузетног богатства биљног и животињског света, као и геоморфолошких облика, представља један од центара биодиверзитета Балканског полуострва, у режиму Ι категорије заштите – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. Ради очувања основних природних вредности, као споменик природе ботаничког карактера, у категорији заштићеног подручја локалног значаја – III категорије, заштићено је „Стабло Лужњака у Горчинцу“. За заштиту је предложено „Стабло јасена у Стрелцу“, ради очувања његових основних природних вредности, велике старости и изгледа. На подручју општине Бабушница, под заштитом су: споменик културе „Српско војно утврђење са комплексом бункера и магацина из 19. века“, и споменик културе манастир Св. Петке. Споменик културе Српско војно утврђење са комплексом бункера и магацина из 19. века, (одлука Извршног савета Скупштине општине Бабушница бр. 633–1/80–01 од 12. маја 1980. године) обухвата катастарске парцеле у КО Стрижевац: кп. бр. 5256, 5257 и 5259. Налази се на узвишењу Јеремија код Бабушнице, у атару села Доњег Крњина и Доњег Стрижевца, и грађен је у периоду 1892–1893. године. О овом споменику културе израђена је посебна студија – „Туристичка валоризација српског војног утврђења 'Шанац' са комплексом бункера и магацина из XIX века на брду Јеремија у општини Бабушница“. Споменик културе манастир Св. Петке („Службени гласник РС“ број 73/2002), проглашен је са покретним стварима у њему које су од посебног културног и историјског значаја. Налази се код села Горчинце, на катастарској парцели број 940. Манастир чини црква посвећена Св. Петки, звоник и конак. Манастирска црква је обновљена 1868. године на темељима старијег храма. Као манастирска црква служила је до 1880. године, када је постала парохијски храм села Горчинце и Извор. То је грађевина триконхалне основе, и својим архитектонским решењем потврђује континуитет и распрострањеност триконхалних грађевина у овој области. Фасаде су оживљене издуженим правоугаоним прозорским отворима и порталима на јужној и западној страни. У архиволту главног портала узидан је камен са рељефно изведеном гранчицом, који је припадао старијем објекту. Изнад је полукружна ниша са представом Св. Петке и натписом о обнови храма са именима приложника. Полукалоте бочних конхи живописане су у секо техници 1881. године. Са девастираног иконостаса, огољене арматуре, сачуване су три престоне иконе, изведене у техници темпере на дрвету, које складом боја, коректним цртежом и карактерно третираним лицима упућују на искусног зографа с краја XIX века. У поступку заштите је црква Св. Николе у Студени. На територији општине Бабушница има више евидентираних културних добара (цркве, манастири и остали сакрални објекти, археолошки локалитети, објекти градске архитектуре, објекти народног градитељства, споменици и спомен обележја НОР-а, радничког покрета и ранијих ратова за ослобођење). Опис потпројекта - процена утицаја на животну средину и друштвено окружење Потпројекат има за примарни циљ повећање безбедности саобраћаја, али доприноси и повећању енергетске ефикасности, рационализацији потрошње енергије, смањењу трошкова у ЈЛС, стандардизација опреме која се користи у ЈР и добробити свих учесника у саобраћају у ЈЛС Бабушница и пролазника кроз ову ЈЛС. Обезбеђивање, адаптација, одржавање и унапређење јавне расвете на саобраћајницама и површинама јавне намене, представља искључиву надлежност ЈЛС, у складу са Законом о комуналним делатностима. Потпројекат подразумева замену лира (1.281 лира), носачи светлосних извора и сијалица. Замена стубова није планирана. У општини Бабушница постоје два подсистема јавне расвете, први подсистем су примарни путеви и улице, углавном државни и магистрални путеви, пролазе како кроз рурална, тако и кроз урбана подручја, као и градске улице од примарног значаја. Теренска анализа потврђује да ниво осветљења у већини случајева значајно одступа од минималних захтева за ове категорије путева. Такви закључци су донесени на основу следећих параметара: користе се различите врсте светиљки, различите опције уградње светиљки, различите удаљености између стубова и пута, итд. Поред тога, ширина пута није стандардизована и варира од ~6m до ~9m. Други подсистем је заступљен углавном у руралним-сеоским подручјима, као и у мањим улицама у урбаним срединама. Главне карактеристике овог подсистема су несистематично постављање или недостатак планова расвете што резултира тиме да нису испуњени захтеви за ове категорије пута. Као и код првог подсистема, и у овом подсистему се користе различите врсте светиљки, различите опције уградње светиљки, различите удаљености између стубова и пута, а ширина пута није стандардизована и варира од ~2m до ~7m. ЈР је постављена на стубове који су власништво ЕПС-а и ЈЛС не узима у обзир замену истих у наредном периоду, јер се тренутно сматра економски неоправданом. Узимајући у обзир ово ограничење постојеће инфраструктуре која је део система јавне расвете, тачније неједнаку међусобну удаљеност стубова, као и неправилну геометрију наведену у претходним ставовима описа подсистема, пројектом се максимално унапређују фотометријски услови, безбедност у саобраћају и енергетска ефикасност као примарни циљ. На локацијама где постоје технички услови, примењена је оптимизација броја светиљки. Предвиђено је да пројекат обухвати замену ЈР у урбаним и руралним целинама у оквиру општине и то: Александровац, Бабушница, Братишевац, Вава, Велико Бањице, Војници, Горње Крњино, Горњи Стрижевац, Горчинци, Грнчар, Доње Крњино, Доњи Стрижевац, Драгинац, Дучевац, З.Бања, Завидинце, Звонце, Извор, Калуђерово, Камбелевац, Љуберађа, Мало Боњице, Модра Стена, Нашушковица, Пресека, Проваљеник, Радињинце, Радошевац, Ракита, Ресник, Стол, Стрелац, Студена, Сурачево, Штрбовац. Специјални резерват „Венерина падина” налази се у зони утицаја пројекта, али подразумева радове који не захтевају посебну дозволу надлежног Завода за заштиту природе, јер нема интервенција које на било који начин угрожавају постојећу целину резервата. За предвиђене радове није потребна грађевинска дозвола. Избор паметног решења за јавну расвету - Модерне ЛЕД светиљке омогућавају кориснику велики избор паметних опција које су прилагођене конкретним захтевима и могућностима примена у датим ситуацијама. Монтажа нових светиљки биће урађена према упутству добијеном од произвођача. Свеска 4 даје детаљан опис новопланираног система. Загађење ваздуха, воде и земљишта није очекивано. Генерисање отпада – С обзиром да је планирана уградња светиљки на постојећим стубовима расвете очекује се генерисање електронског (отпадне сијалице) и амбалажног отпада (амбалажа од нових сијалица). Отпадне сијалице и амбалажа не одлажу се на депоније, него се одговарајућим технолошким поступцима и опремом врши њихов третман, односно рециклажа. Њихово прикупљање регулише се у складу са одредбама закона који се односе на ове, посебне, токове отпада. Овде посебно треба имати у виду, да ће у случају светиљки са живом долазити до генерисања опасног отпада. С обзиром да су део сијалица предвиђених за замену, сијалице са живом, неопходна је посебна пажња у њиховом збрињавању, а у складу са одредбама националног законодавства за овај ток отпада. У свесци 4 – Пројекат електроенергетских инсталација прецизно су дате локације ових сијалица, а које ће бити замењене. Свеска 4 даје и детаљан опис новопланираног система. Потенцијално је могуће генерисање грађевинског и комуналног отпада. Општина, односно извођач радова, дужан је да отпад преда предузећу - овлашћеном оператеру за збрињавање електронског, опасног и амбалажног отпада, у складу са већ потписаним Уговором о сарадњи, односно о преузимању и збрињавању отпада. Исто важи у сличају генерисања осталих токова отпада. Општина је дужна да посебно води рачуна о збрињавању светиљки са живом и да о томе води посебну евиденцију. Прикупљање, складиштење и преузимање светиљки мора се регулисати у складу са одредбама законадвства које прописује поступке за ову врсту отпада (опасан отпад). Приликом предаје отпада, попуњава се и прилаже одговарајући Документ о кретању отпада. Тај документ прати свако кретање отпада, у складу са законом. Јавни објекти у улици или близини – на територији општине постоји одређени број јавних објеката у улицама у којима је планирана замена јавне расвете. Ови објекти су, иѕмеђу осталих: У општини Бабушница: -Општина Бабушница (зграда локалне самоуправе) -Месне канцеларије у већим селима (Љуберађа, Звонце, Стрелац и др.) -Полицијска станица Бабушница -Пошта Србије -Центар за социјални рад -Катастарска служба -Дом здравља, основна и средња школа, Храм Светог Николе -Дом културе Бабушница У Александровцу: -Сеоска црква или капела и месна заједница, пољопривредни објекти Братишевац: -Подручно школско одељење, сеоско гробље, спомен-обележја Велико Боњице: -Сеоска црква/капела, школски објекат или бивша школа Војници: - Месна заједница Горње Крњино: -Црквени објекти, сеоско гробље Горњи Стрижевац: -Подручна школа, локална црква Горчинци: -Манастир Горчинце (Света Петка), верски комплекс Грнчар: -Сеоска капела Доње Крњино: -Сеоско гробље Доњи Стрижевац: -Подручно школско одељење, месна канцеларија Драгинац: -Спомен-обележја Звоначка Бања: -Бањски комплекс, здравствено-рехабилитациони садржаји Завидинце: -Археолошки локалитети, локална црква Звонце: -Црква, амбуланта, подручна школа Извор: -локална капела Калуђерово: -Сеоска црква Љуберађа: -Основна школа/подручно одељење, црква, амбуланта Нашушковица: -Сеоска црква, месна заједница Радињинце: -Месна канцеларија, сеоско гробље Радошевац: -Црквени објекти и спомен-обележја Ракита: -Црква, школски објекти Стрелац: -Основна школа/подручно одељење, црква Штрбовац: -Црква Радови планирани у оквиру потпројекта могу привремено и краткотрајно отежати приступ овим објектима, али адекватним планирањем то неће утицати на оперативност и функционисање објеката нити корисника. У циљу елиминицаје макар и краткотрајних утицаја, обавеза је да извођач радова, у садарадњи са општином, изради План управљања саобраћајем у складу са смерницама у прилогу 3 ове Контролне листе. Од кључног је значаја да сви корисници објеката буду правовремено обавештени о радовима. Јавни превоз - радови на реализацији потпројеката нису од великог утицаја на функционисање јавног превоза. Радови могу, евентуално, краткотрајно ометати приступ корисницима јавног саобраћаја (током радова на станицама), али је ово могуће избећи адекватним планирањем времена радова. Додатно, потенцијалне измене траса јавног превоза могу бити предвиђене у оквиру Плана управљања саобраћајем. Од кључног је значаја да становништво комплетне општине буду правовремено обавештени о радовима и њиховој динамици. Значај за привредне делатности у улици и транзит за потребе привреде – Предвиђени радови неће имати значаја за функционисање транзитног саобраћаја кроз насеља, а ни утицаја на привредну делатност с обзиром да ће радови на реализацији потпројекта бити краткотрајни, а евентуалне измене у режиму саобраћаја, мало вероватно да ће се десити, али ће свакако бити благовремено најављене. Присуство потенцијално рањивих група – Кроз консултације са заинтересованим странама биће идентификоване рањиве групе. За сада процене показују да то, пре свега, могу бити лица са инвалидитетом и деца, као и друге генерално рањиве групе. Представници локалне самоуправе ће се у комуникацији са грађанима придржавати израђеног Плана укључивања заинтересованих страна, који ће се ажурирати у зависности од новоидентификованих заинтересованих страна, укључујући осетљиве и рањиве групе. Заштићена природна добра - Специјални резерват „Венерина падина” налази се у зони утицаја пројекта, али подразумева радове који не захтевају посебну дозволу надлежног Завода за заштиту природе, јер нема интервенција које на било који начин угрожавају постојећу целину резервата (Извод из Централног регистра – заштићена подручја - Централни регистар заштићених природних добара - Централни регистар заштићених природних добара - Завод за заштиту природе Србије (zzps.rs)). Културна добра – како потпројекат подразумева замену јавне расвете на објектима и простору који је већ заузет постојећом расветом, додатних заузимања простора или било каквих других негативних последица на споменике културе неће бити. ПЛАН УПРАВЉАЊА И ПРАЋЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОЈЕКАТА ЛОКАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДЕО 1: Институционално административни Део: ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И АДМИНИСТРАТИВНИ Држава Република Србија Назив Пројекта „ПРОЈЕКАТ РАЗВОЈА ЛОКАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ЈАЧАЊА ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА (LIID)“ Назив Потпројекта „Moдернизација јавног осветљења на територији општине Бабушница“ Обим активности пројекта Замена постојећих светиљки у јавној расвети, енергетски ефикасним светиљкама Институционални аранжмани (Име и контакти) СБ: МГСИ Локалним партнерима и/или Прималац: Одговоран за спровођење (Име и контакти) Општина Бабушница Општина Бабушница Извођач радова ОПИС ЛОКАЦИЈЕ Назив локације Део општине Бабушница Опис локације: Предвиђено је да пројекат обухвати замену ЈР у урбаним и руралним целинама у оквиру општине и то: Александровац, Бабушница, Братишевац, Вава, Велико Бањице, Војници, Горње Крњино, Горњи Стрижевац, Горчинци, Грнчар, Доње Крњино, Доњи Стрижевац, Драгинац, Дучевац, З.Бања, Завидинце, Звонце, Извор, Калуђерово, Камбелевац, Љуберађа, Мало Боњице, Модра Стена, Нашушковица, Пресека, Проваљеник, Радињинце, Радошевац, Ракита, Ресник, Стол, Стрелац, Студена, Сурачево, Штрбовац. Прилог 04: Мапа локација ДА [X] НЕ [ ] Ко је власник земље? Јавна расвета се поставља на стубове који су власништво ЕПС-а и ЈЛС. Све катастарске парцеле на којима се налазе стубови јавне расвете су су у јавној својини а подаци из катастра непокретности су јавно доступни. Увид у информације о наведеним парцелама се може направити преко портала https://a3.geosrbija.rs/ Чињеница да су наведене катастарске парцеле у јавној својини индикује и одсуство пресељења и откупа земљишта, што је потврђено пројектном документацијом која је карактерисана као инвестиционо одржавање. Географски опис Предметни пројекат реализоваће се на већем делу територије општибе Бабушница, на већ постојећим стубовима јавне расвете. Локације на којима се планирају радови замене јавне расвете се налазе на постојећим стубовима јавне расвете у урбаној средини и у селима на територији општине. Замена стубова није планирана. Потпројектом ће бити примењена оптимизација броја светиљки, где постоје технички услови. Специјални резерват „Венерина падина” налази се у зони утицаја пројекта, али подразумева радове који не захтевају посебну дозволу надлежног Завода за заштиту природе, јер нема интервенција које на било који начин угрожавају постојећу целину резервата Како нема додатних заузимања простора или било каквих других додатних утицаја, негативних последица по споменике културе неће бити. 1.Део: ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И АДМИНИСТРАТИВНИ ЗАКОНОДАВСТВО Утврдите национално и локално законодавство и дозволе које се односе на пројектне активности У складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, члан 2) тачка 79) „текуће (редовно) одржавање објекта јесте извођење радова који се предузимају ради спречавања оштећења која настају употребом објекта или ради отклањања тих оштећења, а састоје се од прегледа, поправки и предузимања превентивних и заштитних мера, односно сви радови којима се обезбеђује одржавање објекта на задовољавајућем нивоу употребљивости, као што су кречење, фарбање, замена облога, замена санитарија, радијатора, замена унутрашње и спољашње столарије и браварије, замена унутрашњих инсталација и опреме без повећања капацитета и други слични радови, ако се њима не мења спољни изглед зграде и ако немају утицај на заједничке делове зграде и њихово коришћење, као и радови на редовном одржавању линијских инфраструктурних објеката који се спроводе у циљу одржавања и очувања функционалне исправности тог објекта" У складу са чланом 2. став 1. Правилника о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму, садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи, не прибавља се акт надлежног органа. У складу са одредбама Закона о планирању и изградњи , члан 53а), став 8 “Инвеститор није дужан да прибави локацијске услове у случају када изводи радове на инвестиционом одржавању објекта и уклањању препрека за особе са инвалидитетом, радове којима се не мења спољни изглед, не повећава број функционалних јединица и капацитет инсталација, када врши адаптацију, санацију, грађење зиданих ограда, као и у свим осталим случајевима извођења радова којима се не врши прикључење на комуналну инфраструктуру односно не мењају капацитети и функционалност постојећих прикључака на инфраструктурну мрежу, осим ако је овим законом или прописом којим се уређују локацијски услови прописано другачије. Министарство заштите животне средине (МЗЖС) представља кључну институцију у Републици Србији одговорну за стварање и спровођење политике заштите животне средине, док Закон о заштити животне средине уређује интегрални систем заштите животне средине којим се обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици Србији. Део надлежности у области интегралног система заштите животне средине имају јединице локалне самоуправе, између осталог, спровођење процедуре процене утицаја пројекта на животну средину управо за оне пројекте за које одобрења за изградњу издају органи локалне самоуправе. Сходно Закону о процени утицаја на животну средину, члан 2, тачка 3) пројекат јесте: (1) изградња објекта, реконструкција објекта, извођење радова на објекту, проширење капацитета или престанак рада, уградња или извођење инсталација, постројења и опреме, њихова реконструкција, уклањање или промена технологије (технологије процеса рада, сировине, репроматеријала, енергената и отпада), (2) планирање, изградња или извођење више временски или просторно повезаних објеката, захвата и/или сложених система који представљају јединствену економску и/или техничко-технолошку целину, који се сматрају једним пројектом у смислу овог закона. Према Члану 3. истог Закона, процена утицаја се врши за пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљање отпадом и комуналних делатносто, као и за све пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра. Влада Републике Србије прописује Листу пројеката за које је обавезна процена утицаја (ЛИСТА I) и Листу пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (ЛИСТА II) (“ Уредба о Листи пројеката за које је обавезна процена утицаја на животну средину, Листи пројеката за које постоји обавеза подношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби процене утицаја на животну среду“ („Сл. гласник РС“број 106/2025). С обзиром да за реализацију предметног Потпројекта није потребно прибавити грађевинску дозволу, није ни спроведена процедура утврђивања обавезе о изради Процене утицаја на животну средину, која претходи издавању грађевинске дозволе. Без обзира на чињеницу да за реализацију предметног Потпројекта није потребно прибавити грађевинску дозволу то никако не искључују поштовање мера ублажавања утицаја на животну средину које су описане у овом плану. Такође је неопходно да се извођач радова придржава мера заштите животне средине и управљања отпадом и мера дефинисаних техничкој документацији пројекта. У току реализације Потпројекта потребно је придржавати се и следећих прописа: Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/2004, 36/09 и 36/2009 - др. закон, 72/2009 - др. закон и 43/2011. – одлука УС, 14/2016, 76/18 и 95/18 – др. закон и 94/24 - др.закон); Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“, бр. 94/24) Закон о заштити природе („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009, 88/2010 и 91/2010 – испр. 14/2016, 95/18 – др. закон, 71 /21); Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020, 52/21 и 62/23); Закон о заштити од пожара („Сл. гласник РС“, бр. 111/2009, 20/2015, 87/2018, 87/2018 – др. закон); Закона о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС” бр. 35/23); Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/09, 81/09-испр., 64/10-одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13-одлука УС, 50/13-одлука УС, 98/13-одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-др.закон, 9/20, 52/21 и 62/23); Закон о безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник РС", бр. 41 од 2. јуна 2009, 53 од 29. јула 2010, 101 од 30. децембра 2011, 32 од 8. априла 2013 - УС, 55 од 23. маја 2014, 96 од 26. новембра 2015 - др. закон, 9 од 5. фебруара 2016 - УС, 24 од 26. марта 2018, 41 од 31. маја 2018, 41 од 31. маја 2018 - др. закон, 87 од 13. новембра 2018, 23 од 29. марта 2019, 128 од 26. октобра 2020 - др. закон, 76 од 7. септембра 2023, 19/25). Закон о путевима ("Службени гласник РС", бр. 41/18, 95/18-др. закон и 92/23 - др. закон). Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, ("Сл. гласник РС", бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 и 105/21) Закон о потврђивању Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (Архуска конвенција) („Службени гласник РС” бр. 38/2009). Мере заштите приликом поступања са отпадом спроведе се у складу са: Законом о управљању отпадом („Сл. гласник РС“, бр. 109/25); Законом о амбалажи и амбалажном отпаду („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009, 95/2018 – др. закон) Правилником о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл. гласник РС“, број 95/2024); Правилником о категоријама, испитивању и класификацији отпада („Сл. гласник РС“, бр. 39/21 и 65/2024); Правилником о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2010); Уредба о начину и поступку управљања отпадом од грађења и рушења ("Сл. Гласник РС", бр. 93/2023 i 94/2023 – испр.); Правилник о уређењу, управљању, одлагању и депоновању грађевиснког отпада у току извођења радова ("Сл. гласник РС", бр. 81/2024). Правилникom о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада („Сл. гласник РС“, број 95/2024) Правилником о обрасцу документа о кретању опасног отпада, обрасцу претходног обавештења, начину његовог достављања и упутству за његово попуњавање („Службени гласник РС“, број 17/2017) Правилник о листи електричних и електронских производа, мерама забране и ограничења коришћења електричне и електронске опреме која садржи опасне материје, начину и поступку управљања отпадом од електричних и електронских производа („Службени гласник РС“, број 99/2010); Правилник начину и поступку за управљање отпадним флуоресцентним цевима које садрже живу („Службени гласник РС“, број 97/2010). Правилник о врстама отпада за које се може поднети захтев, дозвољеним поступцима и технологијама третмана за врсте отпада и другим посебним елементима за одређивање престанка статуса отпада („Службени гласник РС“, број 19/2024-85, 47/2024-33) И другим законским и подзаконским актима којима се уређује област управљања отпадом Заштита ваздуха у складу са: Законом о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 51/2025); Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 11/2010, 75/2010 и 63/2013). Мере за заштиту од буке ће бити предузете у складу са следећим прописима: Закон о заштити од буке у животној средини („Сл. гласник РС“, бр. 96/2021); Уредба о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Сл. гласник РС“, бр. 75/2010) и Правилник о методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке у животној средини („Сл. гласник РС“, бр. 139/2022) Информисање и укључивање грађана спроведе се у складу са: Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/2007,83/2014 -др. закон,101 /2016 -др. закон, 47/2018, 111 од /2021 -др. Закон) Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја (“Службени гласник РС”, бр. 120 /2004, 54 /2007, 104 /2009, 36 од /2010, 105 /2021.) Закон о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015). Закон о заштити података о личности („Службени гласник РС“, бр. 97/2008, 104/2009 – др. закон, 68/2012 – одлука УС и 107/2012) Закон о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 30/2018) Кривични законик Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 85/2005, са изменама и допунама, чланови 178 до 181) Закон о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, са изменама и допунама, члан 20 и члан 21). Потенцијални пружалаоци услуга/радова у обавези су да потпишу Изјаву о правној и регулативној усаглашености (Прилог 6) и да је поднeсу као део документације за учешће на конкурсу. Да ли су прибављене све потребне дозволе? ДА [X] НЕ [..] За предметни потпројекат није предвиђено издавање грађевинске дозволе. ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ Опишите процес јавних консултација Јавне консултације о потпројектима извођења радова За потребе реализације потпројекта израђен је План укључивања заинтересованих страна (СЕП) са циљем да се благовремено консултују све заинтересоване стране, укључујући и рањиве и угрожене групе у окружењу. СЕП, као и нацрт ове ЕСМП Контролне листе доступан је јавности на веб страници локалне самоуправе уз позив за достављање коментара са подацима о начину и могућностима достављања коментара свих заинтересованих страна. Сви релевантни коментари и сугестије које буду добијене од заинтересованих страна биће укључене у коначну Контролну листу. Коначна контролна листа, након одобрења, биће саставни део конкурсне документације за одабир извођача радова и саставни део уговора са извођачима радова за реализацију Потпројекта. МЕХАНИЗАМ ПОДНОШЕЊА ЖАЛБИ Опис жалбеног механизма За потребе пројекта успостављен је Жалбени механизам за цео пројекат, тако да је потребе реализације Потпројеката у одабраној локалним самоуправама успостављен је жалбени механизам. Жалбом се сматрају захтеви за достављањем додатних информација и појашњења, приговори, притужбе, коментари и сугестије и други облици изражавања различитих примедби на неку од пројектних активности током имплементације пројектних активности, током планирања и спровођења Потпројеката у локалним самоуправама које су обухваћене Пројектом. Било којом жалбом у вези са Пројектом може се скренути пажња ЈУП-у без икаквих трошкова за подносиоца жалбе: Усмено (лично или путем телефона), или У писаној форми попуњавањем обрасца за жалбе на Пројекат (Прилог 02) и достављањем лично, поштом, факсом или е-маилом на наведену адресу/број. Напомена: Жалбе се такође могу поднети анонимно или без употребе обрасца уколико подносилац тако жели. Жалбе се на локалу подносе Жалбеној комисији/Комисији за жалбе или Служби за пријем жалби. Када почне изградња, жалбе се такође могу поднети директно извођачу грађевинских радова или стручном надзору (на лицу места). Извођач радова је дужан да обавести Службу за пријем жалби, успоставњену на локаном нивоу о свим жалбама и начину на који им се приступило и решавало. Контакт подаци за подношење жалбе морају бити видљиви на инфо-табли градилишта како би били јавно доступни у сваком тренутку. Менаџер за жалбе (локални или централни) прима захтев за достављањем информације или притужбу (лично, телефоном, поштом, е-поштом) и бележи га у регистар жалби, додељујући му одређени референтни број жалбе. Менаџер за жалбе потврђује пријем жалбе у року од 7 радних дана. Жалба се решава, а одговор се даје у року од 7 дана од пријема жалбе. Одговор садржи јасну процену жалбе/захтева, тражене информације и предлог за корективну радњу ако је потребно. Информација о жалбеном механизму биће доступна у свим информативним материјалима. МГСИ ће се постарати да у потпуности информише особе погођене пројектом о жалбеном механизму тако што ће их обавестити о постојању и улози Локаног пулта за жалбе, Централног пулта, његовој функцији, особама за контакт и процедурама за подношење жалби у погођеним подручјима. Информације о Жалбеном механизму су доступне: на интернет страници МГСИ https://www.mgsi.gov.rs/cir/aktuelnosti/javne-konsultacije-za-projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog на интернет страници локалне самоуправе: : https://www.babusnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=337:projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog-razvoja-liid&catid=8 у просторијама Локалне самоуправе и на огласним таблама на месту извођења радова на реализацији подпројекта ДЕО 2: Процена утицаја на еколошко и друштвено окружење ДЕО 2: ЕКОЛОШКА И СОЦИЈАЛНА ПРОЦЕНА УТИЦАЈА Да ли ће активност на одабраној локацији укључивати било шта од следећег Активност изградње Статус Додатне референце Општи услови изградње, безбедност заједницe и безбедност и здравље на раду за раднике [X] ДA [ ] НE Погледајте одељак (А) Изградња мањег обима на постојећим јавним површинама [X] ДA [ ] НE Погледајте одељак (А), (B) у наставку Заузимање земљишта [X] ДA [ ] НE Погледајте одељак (А), (B) и (C) у наставку Управљање опасним материјалима [Х] ДA [] НE Погледајте одељак (А), (B) и (D) у наставку Безбедност саобраћаја и пешака [X] ДA [ ] НE Погледајте одељак (А), (B), (E) и (F) у наставку F. Социјална, здравствена и питања безбедности [X] ДA [ ] НE Погледајте одељак А), (B) i (E) и у наставку G. Историјске зграде и културне целине, случајни налази [ ] ДA [ ] НE [Х] МОЖДА Погледајте одељак (А), (B) и (G) у наставку H. Утицај на заштићена подручја [ ] ДA [Х] НE [] МОЖДА Погледајте одељак (А), и (B) у наставку I. Постављање/Премештање/ Демонтажа стубова јавне расвете - Постављање каблова за стубове јавне расвете [ ] ДA [X] НE [ ] МОЖДА Погледајте одељак (А), и (B) у наставку AКТИВНОСТ ПРОЦЕЊЕНИ УТИЦАЈ МЕРА УБЛАЖАВАЊА Општи услови изградње Информисаност, безбедност заједницe и безбедност и здравље на раду за раднике Прибављене су све потребне дозволе пре почетка радова; Све релевантне надлежне институције су обавештене о почетку радова, укључујући и инспекције (локалне грађевинске инспекције и инспекције заштите животне средине и друге); Јавност је обавештена о радовима путем одговарајућег обавештења на видном месту на прилазима градилишту, на свим објектима јавне намене који су идентификовани у овом документу и предочени су им начини и канали упућивања жалби и сугестија преко успостављеног жалбеног механизма који је такође доступан на свим пунктовима; План заштите на раду, План управљања отпадом, План управљања саобраћајем (који укључује захтеве и мере за безбедно кретање возила, покретних погона и пешака унутар, кроз и око локација – детаљније у Прилогу број 03 ове Контролне листе) биће припремљени пре почетка радова; Генерисано отпад биће предат предузећу - овлашћеном оператеру за збрињавање електронског, опасног и амбалажног отпада, у складу са већ потписаним Уговором о сарадњи, односно о преузимању и збрињавању отпада. При предаји отпада, попуњава се и прилаже одговарајући Документ о кретању отпада; Сви извођачи радова, укључујући све подизвођаче и радно ангажоване појединце, упознати су са обавезом забране сексуалног узнемиравања/злостављања током свих активности извођења радова.и информисани о санкцијама у случају кршења ове одредбе; Сви извођачи радова ће доставити радницима приручник или упутство за раднике у којем ће се налазити правила понашања (Кодекс понашања) у вези са сексуалним злостављањем и узнемиравањем, који су ови потписали пре почетка радова (документи се налазе у Прилогу 5). Сав посао обављаће се на безбедан и дисциплинован начин, организован тако да спречи незгоде и акциденте, те умањи утицај на раднике, суседне становнике и животну средину; Сви радови морају бити изведени тако да буду сигурни за грађане (нарочито за осетљиве и угрожене групе). (Приоритетно јасно обележеним путањама за кретање радника и јасно постављеним знацима забране уласка у зону градилишта за сва незапослена лица током времена трајања радова); Такође радови морају битиизведени на начин којим се неће клизиштем додатно угрозити објекти и природни ресурси. Заштитна опрема за раднике задовољава стандард међународне добре праксе, користиће се у сваком тренутку (увек заштитне капе, прслуци, по потреби маске, рукавице и заштитне наочаре и заштитна обућа); Неће бити ангажовани радници испод минималне старосне границе за запошљавање. Одговарајућа обавештења на локацији информисаће раднике о кључним правилима и прописима којих се морају придржавати; Ово ће такође бити унето у