Radovi na tekućem održavanju javne rasvete na teritriji opštine Babušnica u cilju realizacije Projekta „ Modernizacije javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“ u okviru LIID projekta

LIID Uputstvo za pripremu kodeksa i strategija.docx UPUTSTVO ZA PRIPREMU ESHS DOKUMENATA ZA IZVOĐAČE RADOVA U skladu sa zahtevima projekata koji uključuju finansiranje iz međunarodnih izvora i standardima u oblasti životne sredine, društva, zdravlja i bezbednosti (ESHS – Environmental, Social, Health and Safety), ponuđači su u obavezi da pripreme sledeća dokumenta kao sastavni deo svoje ponude: Kodeks ponašanja (ESHS) Strategije upravljanja i planovi implementacije (MSIP) za upravljanje (ESHS) rizicima Dokumenti se dostavljaju kao zasebni prilozi ponude. Nepridržavanje obaveze dostavljanja traženih dokumenata može predstavljati osnov za odbacivanje ponude. KODEKS PONAŠANJA ZA IZVOĐAČA I RADNIKE Svrha: Obezbeđenje odgovornog i etičkog ponašanja svih angažovanih lica radi usklađenosti sa obavezama u oblasti zaštite životne sredine, društva, zdravlja i bezbednosti (ESHS) u skladu sa ugovorom. Kodeks se primenjuje na sve zaposlene, podizvođače i angažovano osoblje uključeno u realizaciju predmetnog projekta. Njime se definišu pravila ponašanja u vezi sa: poštovanjem zakona i propisa Republike Srbije, poštovanjem bezbednosnih i ekoloških propisa i procedura na gradilištu, sprečavanjem diskriminacije, nasilja, seksualnog uznemiravanja i drugog nedozvoljenog ponašanja, sprečavanjem postupaka koji mogu ugroziti zdravlje lokalnog stanovništva ili radnika (npr. širenje zaraznih bolesti, zagađenje, buka), održavanjem bezbednog, zdravog i inkluzivnog radnog okruženja. Ponuđač je dužan da u opisu Kodeksa ponašanja navede: rizike koje Kodeks treba da reši, u skladu sa ESMP/ESMP kontrolnom listom; način uvođenja Kodeksa u uslove zapošljavanja/angažovanja; vrstu obuka koje će se sprovoditi; način monitoringa primene; postupke u slučaju povrede Kodeksa. Svi zaposleni će pre početka angažovanja proći obuku o sadržaju i primeni Kodeksa. Biće uspostavljen sistem poverljivog prijavljivanja incidenata i eventualnih kršenja, uz jasno definisane postupke i nadležnosti. U slučaju kršenja odredbi Kodeksa, mogu se preduzeti mere kao što su: upozorenje, suspenzija ili raskid ugovora. Kodeks ponašanja je sastavni deo ugovora, stupa na snagu danom usvajanja i njegova primena je obavezna tokom celokupnog perioda realizacije ugovora. STRATEGIJE UPRAVLJANJA I PLANOVI IMPLEMENTACIJE (MSIP) ZA UPRAVLJANJE ESHS RIZICIMA Svrha: Identifikacija i upravljanje rizicima tokom izvođenja radova u vezi sa zaštitom životne sredine, zdravlja, bezbednosti na radu i uticajima na lokalnu zajednicu. Ponuđač dostavlja Strategije upravljanja i planove implementacije (MSIP) za identifikovane ključne ESHS rizike, prilagođene konkretnom lokalitetu, zakonodavnom okviru Republike Srbije i zahtevima konkretnog projekta ili poziva. Primeri MSIP dokumenata u zavisnosti od prirode rizika: Plan upravljanja otpadom, Plan zaštite biodiverziteta, Plan zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, Plan komunikacije sa lokalnom zajednicom i sprovođenja žalbenog mehanizma, u skladu sa Planom uključivanja zainteresovanih strana (SEP), Plan sprečavanja seksualnog i rodno zasnovanog uznemiravanja, Plan evakuacije i postupanja u vanrednim situacijama, Plan monitoringa i izveštavanja Plan upravljanja saobraćajem, Plan zaštite vodnih resursa, Strategija zaštite granica gradilišta (radi sprečavanja uticaja van lokacije), Strategija pribavljanja saglasnosti/dozvola – pre otvaranja kamenoloma, pozajmišta i sl. Obim i sadržaj predloženih mera treba da odgovaraju značaju identifikovanih rizika. Najviše četiri rizika treba detaljno obraditi, u skladu sa ESMP/ESMP kontrolnom listom i/ili drugim relevantnim dokumentima. Ključne rizike koje treba obraditi utvrđuje stručnjak za zaštitu životne sredine i/ili za društvena pitanja, na osnovu ESMP dokumentacije i drugih izvora (ukoliko postoje): Procena uticaja na životnu sredinu i društvo (ESIA), Plan raseljavanja (RAP), Uslovi i saglasnosti dobijeni u okviru građevinske dozvole ili drugih relevantnih odobrenja nadležnih institucija (npr. Zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu spomenika kulture i dr.). U skladu sa članom 23. Ugovora, izvođač ne sme započeti bilo kakve radove (uključujući pripremne aktivnosti), pre nego što stručni nadzor odobri Plan upravljanja uticajima na životnu sredinu i društveno okruženje (ESMP), koji obuhvata sve MSIP dokumente i Kodeks ponašanja dostavljene kao sastavni deo ponude. Planovi su primenjivi i obavezni za sve izvođače i podizvođače. Odgovorna lica se imenuju u skladu sa relevantnim rizicima. Monitoring i izveštavanje se sprovode u skladu sa ESMP dokumentacijom projekta, a planovi se prilagođavaju specifičnostima svake lokacije i kontinuirano ažuriraju tokom implementacije. ESMP Checklist_Babusnica-Javna_rasveta.docx KONTROLNA LISTA PLANA UPRAVLJANJA UTICAJIMA POTPROJEKTA NA EKOLOŠKO I DRUŠTVENO OKRUŽENJE „Modernizacija javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“ Opština BABUŠNICA KONTROLNA LISTA PLANA UPRAVLJANJA UTICAJIMA POTPROJEKTA NA EKOLOŠKO I DRUŠTVENO OKRUŽENJE „Modernizacija javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“ Opština BABUŠNICA 2026 2026 Sadržaj Spisak skraćenica1 I.Uvod1 II.Realizacija potprojekata „Modernizacija javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“2 Lokacija – Opština Babušnica2 Opis potprojekta - procena uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje5 III.PLAN UPRAVLJANJA I PRAĆENJA ŽIVOTNE SREDINE ZA REALIZACIJU PROJEKATA LOKALNE INFRASTRUKTURE I INSTITUCIONALNOG RAZVOJA9 DEO 1: Institucionalno administrativni9 DEO 2: Procena uticaja na ekološko i društveno okruženje16 DEO 3: Plan monitoringa27 IV.Procedure za rešavanje žalbi ili sporova38 V.Praćenje i izveštavanje39 VI.Odobrenje i potpisi39 Prilog 01: Uticaji Potprojekta na životnu sredinu i društveno okruženje40 Prilog 02: Žalbeni formular41 Prilog 03: Plan upravljanja saobraćajem - smernice43 Prilog 04: Potencijalna zona direktnog uticaja realizacije Potprojekta na stanovništvo opštine Babušnica46 Prilog 05: Izveštaj o usaglašenosti sa planom upravljanja radnom snagom za treća lica koja angažuju ugovorene radnike47 Prilog 06: Izjava o pravnoj i regulativnoj usaglašenosti50 Spisak skraćenica Projekat/Projekat LIID – Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava RS (LIID) IBRD – Međunarodna banka za obnovu i razvoj AFD – Francuska agencije za razvoj JLS – Jedinica lokalne samouprave JUP – Jedinica za upravljanje projektima MGSI – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture MF – Ministarstvo finansija MZŽS – Ministarstvo zaštite životne sredine NVO – Nevladina organizacija Srtučni nadzor JUPa – Stručna lica za zaštitu životne sredine i društvena pitanja angažovana na projektu, zadužena za praćenje implementacije ESF – Okvirni dokument za upravljanje životnom sredinom i socijalnim okruženjem ESCP – Plan zaštite životne sredine i socijalnih pitanja ESIA – Procena uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje/socijalna pitanja ESMF – Okvir upravljanja uticajima na životnu sredinu i društveno okruženje ESMP – Plan upravljanja uticajima na životnu sredinu i društveno okruženje ESS – Ekološki i socijalni standardi NVO – Nevladina organizacija BZR – Bezbednost i zdravlje na radu OPR – Okvirna politika raseljavanja OP/BP – Operativna procedura / politika Banke RS – Republika Srbija SB – Svetska banka SEP – Plan uključivanja zainteresovanih strana ŽM - Žalbeni mehanizam Uvod „Projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava (P174251)“ (Projekat LIID) koji se finansira iz sredstava MEĐUNARODNE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ („IBRD“) i FRANCUSKE AGENCIJE ZA RAZVOJ („AFD“), a koji sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), direktno će koristiti građanima, odnosno lokalnim samoupravama u Srbiji. U okviru projekta LIID, planirana je realizacija potprojekta: „Modernizacija javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“. Više o ovom potprojektu može se naći na internet stranici Projekta (LIID): liid.mgsi.gov.rs, kao i na internet stranici opštine Babušnica: https://www.babusnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=337:projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog-razvoja-liid&catid=8 . Prema okviru upravljanja rizicima po životnu sredinu i društveno okruženje, Svetska banka zahteva ocenu rizika za životnu sredinu i društvo za projekte koji su predloženi za finansiranje iz kredita Banke. Ovo kako bi osigurala da su projekti ekološki i društveno prihvatljivi, usaglašeni sa Politikama i Procedurama Svetske banke i relevatnim nacionalnim zakonodavstvom. Potencijalni nivoi rizika podeljeni su na: Kategoriija Nivo rizika Odluka o finansiranju 1 Nizak rizik - zanemarljivi uticaji na životnu sredinu i društvenno okruženje/procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna) Ispunjava uslove za finansiranje. Nisu potrebne dodatne procene. 2 Umereni rizik - očekuje se da će uticajima na životnu sredinu i društveno okruženje moći da se upravlja, da će ih biti lako predvideti, da će biti privremeni i lokalni Ispunjava uslove za finansiranje. MGSI/JIP je odgovoran za kreiranje kontrolne ESMP liste, ili ESMP plana. Konsultacije su obavezne. 3 Znatan rizik - mogu se očekivati znatni i štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu, ali se veličina uticaja ne može utvrditi u fazi identifikacije projekta Ne ispunjava uslove za finansiranje. 4 Visok rizik - mogu se očekivati veoma značajni, raznovrsni i/ili dugoročni štetni uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Može se očekivati da je veličina ovih uticaja takva, da može uticati i na šire područje od lokacija podprojekta. Mere za ublažavanje takvih uticaja na životnu sredinu mogle bi biti složene i skupe. Ne ispunjava uslove za finansiranje. 5 Tekući i/ili završeni radovi, uključujući finansiranje nastavka radova Ovo takođe podleže oceni rizika. Kategorija rizika i ispunjavanje uslova za finansiranje će biti utvrđeni na osnovu revizije životne sredine i društvenog okruženja, koju je potrebno izvršiti. Na osnovu rezultata ocene rizika, priprema se Kontrolna lista Plana za upravljanje uticajima na životnu sredinu i društvo (ESMP) specifičan za lokaciju ili ESMP kontrolna lista (za potprojekte „Umerenog rizika“) za svaki pojedinačni potprojekat pre postupka javne nabavke za izbor izvođača radova i ona je deo tenderske dokumentacije. ESMP specifičan za lokaciju ili ESMP kontrolna lista (za potprojekte „Umerenog rizika“) objavljuje se na internet straniici opštine/potprojekta pre postupka javne nabavke za izbor izvođača radova. Na osnovu procesa skrininga (ocene rizika) potprojekta: „„Modernizacija javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“, utvrđena je da on pripada nivou 2 rizika, odnosno da je potprojekat Umerenog rizika, te da se očekuje da će se, potencijalnim, uticajima na životnu sredinu i društveno okruženje moći upravljati, da će ih biti lako predvideti, da će biti privremeni i lokalni. S obzirom na prirodu projektnih aktivnosti procenjeno je da je za realizaciju ovog potprojekta potrebno izraditi ESMP Kontrolnu listu. Ova ESMP Kontrolna lista daje pregled potencijalnih uticaja i rizika vezanih za projektne aktivnosti, kao i adkvatnih mera za njihovo ublažavanje. On takođe ukazuje na odgovornosti svih relevantniha aktera u pogledu monitoringa i izvštavanja ka Svetkoj banci. ESMP Kontrolna lista objavljena je na zvaničnoj internet stranici lokalne samouprave i internet stranici Projekta (LIID). U konkretnom slučaju, ESMP Kontrolna list objavljena je na internet stranici opštine Babušnica: https://www.babusnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=337:projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog-razvoja-liid&catid=8 . Realizacija potprojekata „Modernizacija javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“ Lokacija – Opština Babušnica Opština Babušnica je opština Pirotskog upravnog okruga (administrativni centar okruga je grad Pirot). Pored jedinica lokalne samouprave iz Pirotskog okruga, teritorija opštine Babušnica se graniči i sa opštinama iz Jablaničkog i Nišavskog okruga, ali i sa Republikom Bugarskom. Opština Babušnica broji ukupno 53 naselja, od kojih Babušnica – opštinski centar predstavlja urbano naselje, dok su ostala naselja ruralnog tipa. Prema popisu iz 2022. godine broja stanovnika u opštini iznosi 9.182. Ukupna dužina puteva u opštini Babušnica 2019. godine iznosila je 250 km, što je za svega 7 km više nego 2011. godine. Savremenim zastorom u 2011. godini bilo je pokriveno 147 km, dok je u 2019. bilo 120 km, što je 59% ukupne putne mreže. Udaljenost autoputa E-75 od naselja Babušnica je približno 30km. Kroz područje opštine prolazi državni put IB reda br. 39 Pirot – Babušnica – Vlasotince – Leskovac – Lebane – Medveđa – Priština – Peć – državna granica sa Crnom Gorom (granični prelaz Čakor), u dužini od oko 35 km. Državni put IIA reda br. 223 Periš – Bela Palanka – Babušnica – Zvonce – Trnski Odorovci – Sukovo – veza sa državnim putem 43 prolazi u dužini od oko 33 km, a državni put IIA reda br. 224 Niška Banja – Gadžin Han –Bonjince u dužini od oko 7,5 km. Učešće državnih puteva u putnoj mreži opštine iznosi 30%. Osnovna karakteristika naselja Babušnica je da ono predstavlja gravitacioni centar Lužničke kotline, odvojenog geografskog predela u dolini reke Lužnice. Kotlina, površine 53.213 ha, oivičena je Suvom planinom (1810 m), planinom Ruj (1706 m) i planinom Golemi stol (1239 m). Iako ima najgušću hidrografsku mrežu među kotlinama istočne Srbije, Lužnička kotlina je vodom najsiromašnija kotlina u istočnoj Srbiji što je posledica geološkog sastava i reljefa (njene glavne hidrološke karakteristike su epigenetske klisure, ponornice i kraška vrela). Opštinu karakteriše kvalitetan i čist vazduh, s obzirom da na teritoriji opštine nema velikih zagađivača. Grad Pirot i opštine Babušnica, Bela Palanka i Dimitrovgrad su 2011. godine potpisali Međuopštinski sporazum o regionalnoj saradnji po pitanju upravljanja čvrstim komunalnim otpadom, na osnovu čega je osnovano JKP „Regionalna deponija Pirot“, za poslove deponovanja čvrstog komunalnog otpada i upravljanja sekundarnim sirovinama sa teritorija opština osnivača. Od januara 2013. godine počela je sa radom regionalna deponija „Muntina padina“ kod Pirota, na kojoj su komunalna preduzeća Pirotskog okruga u obavezi da odlažu smeće i industrijski otpad, a da istovremeno započnu sa aktivnostima na zatvaranju smetlišta na teritoriji opština. U opštini Babušnica ne postoji tretman otpadnih voda pre ispuštanja u recipijent – reku Lužnicu. Osnovna karakteristika demografske strukture opštine Babušnica leži u konstantnom smanjenju demografskog potencijala i izuzetno izraženoj depopulaciji. Projekcija broja stanovnika 2041. godine (srednja varijanta sa migracijama), ukazuje na to da će se stanovništvo na području opštine u odnosu na popis 2011. godine prepoloviti. Na teritoriji opštine Babušnica, pod zaštitom su Specijalni rezervat prirode „Venerina padina” (Uredba o zaštiti Specijalnog rezervata prirode „Venerina padina”, „Službeni glasnik RS”, broj 4/05), Specijalni rezervat prirode „Jerma” (Uredba o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Jerma”, „Službeni glasnik RS”, broj 101/14), i Specijalni rezervat prirode „Suva planina“ (Uredba o proglašenju Specijalnog rezervata prirode „Suva planina“, „Službeni glasnik RS“, br. 72/2015). Specijalni rezervat prirode „Venerina padina” nalazi se na levoj obali Zvonačke reke, odnosno na jugoistočnoj padini Titeve glave, 1051 m nm, i obuhvata površinu od 0,27 ha, i to: katastarske parcele br. 858/1 i 860 KO Zvonce u privatnoj svojini i deo katastarske parcele broj 859 (put). Venerina padina svrstava se u I kategoriju zaštite kao prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljeno je pod zaštitu kao jedino stanište biljne vrste venerina vlas – Adiantum capillus veneris L. na teritoriji Republike Srbije. Specijalni rezervat prirode „Jerma” nalazi se na teritoriji opštine Babušnica – KO Jasenov Del, opštine Dimitrovgrad – KO Vrapča, KO Dragovita, KO Iskrovci, KO Kusa Vrana, KO Petačinci, KO Poganovo, KO Skrvenica, KO Trnski Odorovci i opštine Pirot – KO Vlasi, ukupne površine 6994 ha, od čega 3011 ha (43,05%) u državnoj svojini, a 3983 ha (59,95%) u privatnoj svojini. „Jerma” je stavljena pod zaštitu radi očuvanja geoloških, geomorfoloških, bioloških i istorijskih vrednosti, reljefa kanjona Jerme sa Grebenom i Vlaškom planinom strmih padina i brojnim speleološkim objektima. Ističu se pećina Vetrena Dupka sa kanalima od 4000 m, jama Pešterica dubine 160 m, klisura Jerme sa impozantnim liticama i velikim brojem endemičnih, endemoreliktnih, retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, 887 biljnih taksona sa najznačajnijim endemo-reliktnim vrstama (Pančićev maklen, jorgovan i srpski zvončić), reliktne, klimazonalne i zonalne zajednice šuma, raznovrsne životinjske vrste – 25 vrsta sisara (slepi miševi, ris, vidra), 110 vrsta ptica od kojih su 98 gnezdarice (suri orao, riđi mišar, jarebica, buljina), 11 vrsta gmizavaca i vodozemaca (poskok, eskulapov smuk, šareni daždevnjak), 9 vrsta riba (potočna mrena, dvoprugasta uklija), 181 vrsta leptira (lastin repak, kraljevski plašt, mali pegavac) i karakteristični predeli kulturnog, etnološkog i istorijskog nasleđa. Specijalnog rezervata prirode „Suva planina“ nalazi se na teritoriji opštine Babušnica. Suva planina, zbog izuzetnog bogatstva biljnog i životinjskog sveta, kao i geomorfoloških oblika, predstavlja jedan od centara biodiverziteta Balkanskog poluostrva, u režimu Ι kategorije zaštite – zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Radi očuvanja osnovnih prirodnih vrednosti, kao spomenik prirode botaničkog karaktera, u kategoriji zaštićenog područja lokalnog značaja – III kategorije, zaštićeno je „Stablo Lužnjaka u Gorčincu“. Za zaštitu je predloženo „Stablo jasena u Strelcu“, radi očuvanja njegovih osnovnih prirodnih vrednosti, velike starosti i izgleda. Na području opštine Babušnica, pod zaštitom su: spomenik kulture „Srpsko vojno utvrđenje sa kompleksom bunkera i magacina iz 19. veka“, i spomenik kulture manastir Sv. Petke. Spomenik kulture Srpsko vojno utvrđenje sa kompleksom bunkera i magacina iz 19. veka, (odluka Izvršnog saveta Skupštine opštine Babušnica br. 633–1/80–01 od 12. maja 1980. godine) obuhvata katastarske parcele u KO Striževac: kp. br. 5256, 5257 i 5259. Nalazi se na uzvišenju Jeremija kod Babušnice, u ataru sela Donjeg Krnjina i Donjeg Striževca, i građen je u periodu 1892–1893. godine. O ovom spomeniku kulture izrađena je posebna studija – „Turistička valorizacija srpskog vojnog utvrđenja 'Šanac' sa kompleksom bunkera i magacina iz XIX veka na brdu Jeremija u opštini Babušnica“. Spomenik kulture manastir Sv. Petke („Službeni glasnik RS“ broj 73/2002), proglašen je sa pokretnim stvarima u njemu koje su od posebnog kulturnog i istorijskog značaja. Nalazi se kod sela Gorčince, na katastarskoj parceli broj 940. Manastir čini crkva posvećena Sv. Petki, zvonik i konak. Manastirska crkva je obnovljena 1868. godine na temeljima starijeg hrama. Kao manastirska crkva služila je do 1880. godine, kada je postala parohijski hram sela Gorčince i Izvor. To je građevina trikonhalne osnove, i svojim arhitektonskim rešenjem potvrđuje kontinuitet i rasprostranjenost trikonhalnih građevina u ovoj oblasti. Fasade su oživljene izduženim pravougaonim prozorskim otvorima i portalima na južnoj i zapadnoj strani. U arhivoltu glavnog portala uzidan je kamen sa reljefno izvedenom grančicom, koji je pripadao starijem objektu. Iznad je polukružna niša sa predstavom Sv. Petke i natpisom o obnovi hrama sa imenima priložnika. Polukalote bočnih konhi živopisane su u seko tehnici 1881. godine. Sa devastiranog ikonostasa, ogoljene armature, sačuvane su tri prestone ikone, izvedene u tehnici tempere na drvetu, koje skladom boja, korektnim crtežom i karakterno tretiranim licima upućuju na iskusnog zografa s kraja XIX veka. U postupku zaštite je crkva Sv. Nikole u Studeni. Na teritoriji opštine Babušnica ima više evidentiranih kulturnih dobara (crkve, manastiri i ostali sakralni objekti, arheološki lokaliteti, objekti gradske arhitekture, objekti narodnog graditeljstva, spomenici i spomen obeležja NOR-a, radničkog pokreta i ranijih ratova za oslobođenje). Opis potprojekta - procena uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje Potprojekat ima za primarni cilj povećanje bezbednosti saobraćaja, ali doprinosi i povećanju energetske efikasnosti, racionalizaciji potrošnje energije, smanjenju troškova u JLS, standardizacija opreme koja se koristi u JR i dobrobiti svih učesnika u saobraćaju u JLS Babušnica i prolaznika kroz ovu JLS. Obezbeđivanje, adaptacija, održavanje i unapređenje javne rasvete na saobraćajnicama i površinama javne namene, predstavlja isključivu nadležnost JLS, u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Potprojekat podrazumeva zamenu lira (1.281 lira), nosači svetlosnih izvora i sijalica. Zamena stubova nije planirana. U opštini Babušnica postoje dva podsistema javne rasvete, prvi podsistem su primarni putevi i ulice, uglavnom državni i magistralni putevi, prolaze kako kroz ruralna, tako i kroz urbana područja, kao i gradske ulice od primarnog značaja. Terenska analiza potvrđuje da nivo osvetljenja u većini slučajeva značajno odstupa od minimalnih zahteva za ove kategorije puteva. Takvi zaključci su doneseni na osnovu sledećih parametara: koriste se različite vrste svetiljki, različite opcije ugradnje svetiljki, različite udaljenosti između stubova i puta, itd. Pored toga, širina puta nije standardizovana i varira od ~6m do ~9m. Drugi podsistem je zastupljen uglavnom u ruralnim-seoskim područjima, kao i u manjim ulicama u urbanim sredinama. Glavne karakteristike ovog podsistema su nesistematično postavljanje ili nedostatak planova rasvete što rezultira time da nisu ispunjeni zahtevi za ove kategorije puta. Kao i kod prvog podsistema, i u ovom podsistemu se koriste različite vrste svetiljki, različite opcije ugradnje svetiljki, različite udaljenosti između stubova i puta, a širina puta nije standardizovana i varira od ~2m do ~7m. JR je postavljena na stubove koji su vlasništvo EPS-a i JLS ne uzima u obzir zamenu istih u narednom periodu, jer se trenutno smatra ekonomski neopravdanom. Uzimajući u obzir ovo ograničenje postojeće infrastrukture koja je deo sistema javne rasvete, tačnije nejednaku međusobnu udaljenost stubova, kao i nepravilnu geometriju navedenu u prethodnim stavovima opisa podsistema, projektom se maksimalno unapređuju fotometrijski uslovi, bezbednost u saobraćaju i energetska efikasnost kao primarni cilj. Na lokacijama gde postoje tehnički uslovi, primenjena je optimizacija broja svetiljki. Predviđeno je da projekat obuhvati zamenu JR u urbanim i ruralnim celinama u okviru opštine i to: Aleksandrovac, Babušnica, Bratiševac, Vava, Veliko Banjice, Vojnici, Gornje Krnjino, Gornji Striževac, Gorčinci, Grnčar, Donje Krnjino, Donji Striževac, Draginac, Dučevac, Z.Banja, Zavidince, Zvonce, Izvor, Kaluđerovo, Kambelevac, Ljuberađa, Malo Bonjice, Modra Stena, Našuškovica, Preseka, Provaljenik, Radinjince, Radoševac, Rakita, Resnik, Stol, Strelac, Studena, Suračevo, Štrbovac. Specijalni rezervat „Venerina padina” nalazi se u zoni uticaja projekta, ali podrazumeva radove koji ne zahtevaju posebnu dozvolu nadležnog Zavoda za zaštitu prirode, jer nema intervencija koje na bilo koji način ugrožavaju postojeću celinu rezervata. Za predviđene radove nije potrebna građevinska dozvola. Izbor pametnog rešenja za javnu rasvetu - Moderne LED svetiljke omogućavaju korisniku veliki izbor pametnih opcija koje su prilagođene konkretnim zahtevima i mogućnostima primena u datim situacijama. Montaža novih svetiljki biće urađena prema uputstvu dobijenom od proizvođača. Sveska 4 daje detaljan opis novoplaniranog sistema. Zagađenje vazduha, vode i zemljišta nije očekivano. Generisanje otpada – S obzirom da je planirana ugradnja svetiljki na postojećim stubovima rasvete očekuje se generisanje elektronskog (otpadne sijalice) i ambalažnog otpada (ambalaža od novih sijalica). Otpadne sijalice i ambalaža ne odlažu se na deponije, nego se odgovarajućim tehnološkim postupcima i opremom vrši njihov tretman, odnosno reciklaža. Njihovo prikupljanje reguliše se u skladu sa odredbama zakona koji se odnose na ove, posebne, tokove otpada. Ovde posebno treba imati u vidu, da će u slučaju svetiljki sa živom dolaziti do generisanja opasnog otpada. S obzirom da su deo sijalica predviđenih za zamenu, sijalice sa živom, neophodna je posebna pažnja u njihovom zbrinjavanju, a u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva za ovaj tok otpada. U svesci 4 – Projekat elektroenergetskih instalacija precizno su date lokacije ovih sijalica, a koje će biti zamenjene. Sveska 4 daje i detaljan opis novoplaniranog sistema. Potencijalno je moguće generisanje građevinskog i komunalnog otpada. Opština, odnosno izvođač radova, dužan je da otpad preda preduzeću - ovlašćenom operateru za zbrinjavanje elektronskog, opasnog i ambalažnog otpada, u skladu sa već potpisanim Ugovorom o saradnji, odnosno o preuzimanju i zbrinjavanju otpada. Isto važi u sličaju generisanja ostalih tokova otpada. Opština je dužna da posebno vodi računa o zbrinjavanju svetiljki sa živom i da o tome vodi posebnu evidenciju. Prikupljanje, skladištenje i preuzimanje svetiljki mora se regulisati u skladu sa odredbama zakonadvstva koje propisuje postupke za ovu vrstu otpada (opasan otpad). Prilikom predaje otpada, popunjava se i prilaže odgovarajući Dokument o kretanju otpada. Taj dokument prati svako kretanje otpada, u skladu sa zakonom. Javni objekti u ulici ili blizini – na teritoriji opštine postoji određeni broj javnih objekata u ulicama u kojima je planirana zamena javne rasvete. Ovi objekti su, iѕmeđu ostalih: U opštini Babušnica: -Opština Babušnica (zgrada lokalne samouprave) -Mesne kancelarije u većim selima (Ljuberađa, Zvonce, Strelac i dr.) -Policijska stanica Babušnica -Pošta Srbije -Centar za socijalni rad -Katastarska služba -Dom zdravlja, osnovna i srednja škola, Hram Svetog Nikole -Dom kulture Babušnica U Aleksandrovcu: -Seoska crkva ili kapela i mesna zajednica, poljoprivredni objekti Bratiševac: -Područno školsko odeljenje, seosko groblje, spomen-obeležja Veliko Bonjice: -Seoska crkva/kapela, školski objekat ili bivša škola Vojnici: - Mesna zajednica Gornje Krnjino: -Crkveni objekti, seosko groblje Gornji Striževac: -Područna škola, lokalna crkva Gorčinci: -Manastir Gorčince (Sveta Petka), verski kompleks Grnčar: -Seoska kapela Donje Krnjino: -Seosko groblje Donji Striževac: -Područno školsko odeljenje, mesna kancelarija Draginac: -Spomen-obeležja Zvonačka Banja: -Banjski kompleks, zdravstveno-rehabilitacioni sadržaji Zavidince: -Arheološki lokaliteti, lokalna crkva Zvonce: -Crkva, ambulanta, područna škola Izvor: -lokalna kapela Kaluđerovo: -Seoska crkva Ljuberađa: -Osnovna škola/područno odeljenje, crkva, ambulanta Našuškovica: -Seoska crkva, mesna zajednica Radinjince: -Mesna kancelarija, seosko groblje Radoševac: -Crkveni objekti i spomen-obeležja Rakita: -Crkva, školski objekti Strelac: -Osnovna škola/područno odeljenje, crkva Štrbovac: -Crkva Radovi planirani u okviru potprojekta mogu privremeno i kratkotrajno otežati pristup ovim objektima, ali adekvatnim planiranjem to neće uticati na operativnost i funkcionisanje objekata niti korisnika. U cilju eliminicaje makar i kratkotrajnih uticaja, obaveza je da izvođač radova, u sadaradnji sa opštinom, izradi Plan upravljanja saobraćajem u skladu sa smernicama u prilogu 3 ove Kontrolne liste. Od ključnog je značaja da svi korisnici objekata budu pravovremeno obavešteni o radovima. Javni prevoz - radovi na realizaciji potprojekata nisu od velikog uticaja na funkcionisanje javnog prevoza. Radovi mogu, eventualno, kratkotrajno ometati pristup korisnicima javnog saobraćaja (tokom radova na stanicama), ali je ovo moguće izbeći adekvatnim planiranjem vremena radova. Dodatno, potencijalne izmene trasa javnog prevoza mogu biti predviđene u okviru Plana upravljanja saobraćajem. Od ključnog je značaja da stanovništvo kompletne opštine budu pravovremeno obavešteni o radovima i njihovoj dinamici. Značaj za privredne delatnosti u ulici i tranzit za potrebe privrede – Predviđeni radovi neće imati značaja za funkcionisanje tranzitnog saobraćaja kroz naselja, a ni uticaja na privrednu delatnost s obzirom da će radovi na realizaciji potprojekta biti kratkotrajni, a eventualne izmene u režimu saobraćaja, malo verovatno da će se desiti, ali će svakako biti blagovremeno najavljene. Prisustvo potencijalno ranjivih grupa – Kroz konsultacije sa zainteresovanim stranama biće identifikovane ranjive grupe. Za sada procene pokazuju da to, pre svega, mogu biti lica sa invaliditetom i deca, kao i druge generalno ranjive grupe. Predstavnici lokalne samouprave će se u komunikaciji sa građanima pridržavati izrađenog Plana uključivanja zainteresovanih strana, koji će se ažurirati u zavisnosti od novoidentifikovanih zainteresovanih strana, uključujući osetljive i ranjive grupe. Zaštićena prirodna dobra - Specijalni rezervat „Venerina padina” nalazi se u zoni uticaja projekta, ali podrazumeva radove koji ne zahtevaju posebnu dozvolu nadležnog Zavoda za zaštitu prirode, jer nema intervencija koje na bilo koji način ugrožavaju postojeću celinu rezervata (Izvod iz Centralnog registra – zaštićena područja - Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara - Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara - Zavod za zaštitu prirode Srbije (zzps.rs)). Kulturna dobra – kako potprojekat podrazumeva zamenu javne rasvete na objektima i prostoru koji je već zauzet postojećom rasvetom, dodatnih zauzimanja prostora ili bilo kakvih drugih negativnih posledica na spomenike kulture neće biti. PLAN UPRAVLJANJA I PRAĆENJA ŽIVOTNE SREDINE ZA REALIZACIJU PROJEKATA LOKALNE INFRASTRUKTURE I INSTITUCIONALNOG RAZVOJA DEO 1: Institucionalno administrativni Deo: INSTITUCIONALNI I ADMINISTRATIVNI Država Republika Srbija Naziv Projekta „PROJEKAT RAZVOJA LOKALNE INFRASTRUKTURE I INSTITUCIONALNOG JAČANJA LOKALNIH SAMOUPRAVA (LIID)“ Naziv Potprojekta „Modernizacija javnog osvetljenja na teritoriji opštine Babušnica“ Obim aktivnosti projekta Zamena postojećih svetiljki u javnoj rasveti, energetski efikasnim svetiljkama Institucionalni aranžmani (Ime i kontakti) SB: MGSI Lokalnim partnerima i/ili Primalac: Odgovoran za sprovođenje (Ime i kontakti) Opština Babušnica Opština Babušnica Izvođač radova OPIS LOKACIJE Naziv lokacije Deo opštine Babušnica Opis lokacije: Predviđeno je da projekat obuhvati zamenu JR u urbanim i ruralnim celinama u okviru opštine i to: Aleksandrovac, Babušnica, Bratiševac, Vava, Veliko Banjice, Vojnici, Gornje Krnjino, Gornji Striževac, Gorčinci, Grnčar, Donje Krnjino, Donji Striževac, Draginac, Dučevac, Z.Banja, Zavidince, Zvonce, Izvor, Kaluđerovo, Kambelevac, Ljuberađa, Malo Bonjice, Modra Stena, Našuškovica, Preseka, Provaljenik, Radinjince, Radoševac, Rakita, Resnik, Stol, Strelac, Studena, Suračevo, Štrbovac. Prilog 04: Mapa lokacija DA [X] NE [ ] Ko je vlasnik zemlje? Javna rasveta se postavlja na stubove koji su vlasništvo EPS-a i JLS. Sve katastarske parcele na kojima se nalaze stubovi javne rasvete su su u javnoj svojini a podaci iz katastra nepokretnosti su javno dostupni. Uvid u informacije o navedenim parcelama se može napraviti preko portala https://a3.geosrbija.rs/ Činjenica da su navedene katastarske parcele u javnoj svojini indikuje i odsustvo preseljenja i otkupa zemljišta, što je potvrđeno projektnom dokumentacijom koja je karakterisana kao investiciono održavanje. Geografski opis Predmetni projekat realizovaće se na većem delu teritorije opštibe Babušnica, na već postojećim stubovima javne rasvete. Lokacije na kojima se planiraju radovi zamene javne rasvete se nalaze na postojećim stubovima javne rasvete u urbanoj sredini i u selima na teritoriji opštine. Zamena stubova nije planirana. Potprojektom će biti primenjena optimizacija broja svetiljki, gde postoje tehnički uslovi. Specijalni rezervat „Venerina padina” nalazi se u zoni uticaja projekta, ali podrazumeva radove koji ne zahtevaju posebnu dozvolu nadležnog Zavoda za zaštitu prirode, jer nema intervencija koje na bilo koji način ugrožavaju postojeću celinu rezervata Kako nema dodatnih zauzimanja prostora ili bilo kakvih drugih dodatnih uticaja, negativnih posledica po spomenike kulture neće biti. 1.Deo: INSTITUCIONALNI I ADMINISTRATIVNI ZAKONODAVSTVO Utvrdite nacionalno i lokalno zakonodavstvo i dozvole koje se odnose na projektne aktivnosti U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, član 2) tačka 79) „tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, kao što su krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora, zamena unutrašnje i spoljašnje stolarije i bravarije, zamena unutrašnjih instalacija i opreme bez povećanja kapaciteta i drugi slični radovi, ako se njima ne menja spoljni izgled zgrade i ako nemaju uticaj na zajedničke delove zgrade i njihovo korišćenje, kao i radovi na redovnom održavanju linijskih infrastrukturnih objekata koji se sprovode u cilju održavanja i očuvanja funkcionalne ispravnosti tog objekta" U skladu sa članom 2. stav 1. Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu, sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi, ne pribavlja se akt nadležnog organa. U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji , član 53a), stav 8 “Investitor nije dužan da pribavi lokacijske uslove u slučaju kada izvodi radove na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, kada vrši adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim ako je ovim zakonom ili propisom kojim se uređuju lokacijski uslovi propisano drugačije. Ministarstvo zaštite životne sredine (MZŽS) predstavlja ključnu instituciju u Republici Srbiji odgovornu za stvaranje i sprovođenje politike zaštite životne sredine, dok Zakon o zaštiti životne sredine uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji. Deo nadležnosti u oblasti integralnog sistema zaštite životne sredine imaju jedinice lokalne samouprave, između ostalog, sprovođenje procedure procene uticaja projekta na životnu sredinu upravo za one projekte za koje odobrenja za izgradnju izdaju organi lokalne samouprave. Shodno Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, član 2, tačka 3) projekat jeste: (1) izgradnja objekta, rekonstrukcija objekta, izvođenje radova na objektu, proširenje kapaciteta ili prestanak rada, ugradnja ili izvođenje instalacija, postrojenja i opreme, njihova rekonstrukcija, uklanjanje ili promena tehnologije (tehnologije procesa rada, sirovine, repromaterijala, energenata i otpada), (2) planiranje, izgradnja ili izvođenje više vremenski ili prostorno povezanih objekata, zahvata i/ili složenih sistema koji predstavljaju jedinstvenu ekonomsku i/ili tehničko-tehnološku celinu, koji se smatraju jednim projektom u smislu ovog zakona. Prema Članu 3. istog Zakona, procena uticaja se vrši za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosto, kao i za sve projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. Vlada Republike Srbije propisuje Listu projekata za koje je obavezna procena uticaja (LISTA I) i Listu projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (LISTA II) (“ Uredba o Listi projekata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu, Listi projekata za koje postoji obaveza podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu i kriterijumima za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredu“ („Sl. glasnik RS“broj 106/2025). S obzirom da za realizaciju predmetnog Potprojekta nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, nije ni sprovedena procedura utvrđivanja obaveze o izradi Procene uticaja na životnu sredinu, koja prethodi izdavanju građevinske dozvole. Bez obzira na činjenicu da za realizaciju predmetnog Potprojekta nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu to nikako ne isključuju poštovanje mera ublažavanja uticaja na životnu sredinu koje su opisane u ovom planu. Takođe je neophodno da se izvođač radova pridržava mera zaštite životne sredine i upravljanja otpadom i mera definisanih tehničkoj dokumentaciji projekta. U toku realizacije Potprojekta potrebno je pridržavati se i sledećih propisa: Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004, 36/09 i 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon i 43/2011. – odluka US, 14/2016, 76/18 i 95/18 – dr. zakon i 94/24 - dr.zakon); Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“, br. 94/24) Zakon o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010 i 91/2010 – ispr. 14/2016, 95/18 – dr. zakon, 71 /21); Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020, 52/21 i 62/23); Zakon o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009, 20/2015, 87/2018, 87/2018 – dr. zakon); Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS” br. 35/23); Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US, 50/13-odluka US, 98/13-odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon, 9/20, 52/21 i 62/23); Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41 od 2. juna 2009, 53 od 29. jula 2010, 101 od 30. decembra 2011, 32 od 8. aprila 2013 - US, 55 od 23. maja 2014, 96 od 26. novembra 2015 - dr. zakon, 9 od 5. februara 2016 - US, 24 od 26. marta 2018, 41 od 31. maja 2018, 41 od 31. maja 2018 - dr. zakon, 87 od 13. novembra 2018, 23 od 29. marta 2019, 128 od 26. oktobra 2020 - dr. zakon, 76 od 7. septembra 2023, 19/25). Zakon o putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/18, 95/18-dr. zakon i 92/23 - dr. zakon). Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/21) Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija) („Službeni glasnik RS” br. 38/2009). Mere zaštite prilikom postupanja sa otpadom sprovede se u skladu sa: Zakonom o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 109/25); Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 95/2018 – dr. zakon) Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, broj 95/2024); Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“, br. 39/21 i 65/2024); Pravilnikom o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2010); Uredba o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja ("Sl. Glasnik RS", br. 93/2023 i 94/2023 – ispr.); Pravilnik o uređenju, upravljanju, odlaganju i deponovanju građevisnkog otpada u toku izvođenja radova ("Sl. glasnik RS", br. 81/2024). Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, broj 95/2024) Pravilnikom o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS“, broj 17/2017) Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 99/2010); Pravilnik načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu („Službeni glasnik RS“, broj 97/2010). Pravilnik o vrstama otpada za koje se može podneti zahtev, dozvoljenim postupcima i tehnologijama tretmana za vrste otpada i drugim posebnim elementima za određivanje prestanka statusa otpada („Službeni glasnik RS“, broj 19/2024-85, 47/2024-33) I drugim zakonskim i podzakonskim aktima kojima se uređuje oblast upravljanja otpadom Zaštita vazduha u skladu sa: Zakonom o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 51/2025); Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 11/2010, 75/2010 i 63/2013). Mere za zaštitu od buke će biti preduzete u skladu sa sledećim propisima: Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 96/2021); Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 75/2010) i Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 139/2022) Informisanje i uključivanje građana sprovede se u skladu sa: Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/2007,83/2014 -dr. zakon,101 /2016 -dr. zakon, 47/2018, 111 od /2021 -dr. Zakon) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (“Službeni glasnik RS”, br. 120 /2004, 54 /2007, 104 /2009, 36 od /2010, 105 /2021.) Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015). Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/2008, 104/2009 – dr. zakon, 68/2012 – odluka US i 107/2012) Zakon o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 30/2018) Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/2005, sa izmenama i dopunama, članovi 178 do 181) Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, sa izmenama i dopunama, član 20 i član 21). Potencijalni pružalaoci usluga/radova u obavezi su da potpišu Izjavu o pravnoj i regulativnoj usaglašenosti (Prilog 6) i da je podnesu kao deo dokumentacije za učešće na konkursu. Da li su pribavljene sve potrebne dozvole? DA [X] NE [..] Za predmetni potprojekat nije predviđeno izdavanje građevinske dozvole. JAVNE KONSULTACIJE Opišite proces javnih konsultacija Javne konsultacije o potprojektima izvođenja radova Za potrebe realizacije potprojekta izrađen je Plan uključivanja zainteresovanih strana (SEP) sa ciljem da se blagovremeno konsultuju sve zainteresovane strane, uključujući i ranjive i ugrožene grupe u okruženju. SEP, kao i nacrt ove ESMP Kontrolne liste dostupan je javnosti na veb stranici lokalne samouprave uz poziv za dostavljanje komentara sa podacima o načinu i mogućnostima dostavljanja komentara svih zainteresovanih strana. Svi relevantni komentari i sugestije koje budu dobijene od zainteresovanih strana biće uključene u konačnu Kontrolnu listu. Konačna kontrolna lista, nakon odobrenja, biće sastavni deo konkursne dokumentacije za odabir izvođača radova i sastavni deo ugovora sa izvođačima radova za realizaciju Potprojekta. MEHANIZAM PODNOŠENJA ŽALBI Opis žalbenog mehanizma Za potrebe projekta uspostavljen je Žalbeni mehanizam za ceo projekat, tako da je potrebe realizacije Potprojekata u odabranoj lokalnim samoupravama uspostavljen je žalbeni mehanizam. Žalbom se smatraju zahtevi za dostavljanjem dodatnih informacija i pojašnjenja, prigovori, pritužbe, komentari i sugestije i drugi oblici izražavanja različitih primedbi na neku od projektnih aktivnosti tokom implementacije projektnih aktivnosti, tokom planiranja i sprovođenja Potprojekata u lokalnim samoupravama koje su obuhvaćene Projektom. Bilo kojom žalbom u vezi sa Projektom može se skrenuti pažnja JUP-u bez ikakvih troškova za podnosioca žalbe: Usmeno (lično ili putem telefona), ili U pisanoj formi popunjavanjem obrasca za žalbe na Projekat (Prilog 02) i dostavljanjem lično, poštom, faksom ili e-mailom na navedenu adresu/broj. Napomena: Žalbe se takođe mogu podneti anonimno ili bez upotrebe obrasca ukoliko podnosilac tako želi. Žalbe se na lokalu podnose Žalbenoj komisiji/Komisiji za žalbe ili Službi za prijem žalbi. Kada počne izgradnja, žalbe se takođe mogu podneti direktno izvođaču građevinskih radova ili stručnom nadzoru (na licu mesta). Izvođač radova je dužan da obavesti Službu za prijem žalbi, uspostavnjenu na lokanom nivou o svim žalbama i načinu na koji im se pristupilo i rešavalo. Kontakt podaci za podnošenje žalbe moraju biti vidljivi na info-tabli gradilišta kako bi bili javno dostupni u svakom trenutku. Menadžer za žalbe (lokalni ili centralni) prima zahtev za dostavljanjem informacije ili pritužbu (lično, telefonom, poštom, e-poštom) i beleži ga u registar žalbi, dodeljujući mu određeni referentni broj žalbe. Menadžer za žalbe potvrđuje prijem žalbe u roku od 7 radnih dana. Žalba se rešava, a odgovor se daje u roku od 7 dana od prijema žalbe. Odgovor sadrži jasnu procenu žalbe/zahteva, tražene informacije i predlog za korektivnu radnju ako je potrebno. Informacija o žalbenom mehanizmu biće dostupna u svim informativnim materijalima. MGSI će se postarati da u potpunosti informiše osobe pogođene projektom o žalbenom mehanizmu tako što će ih obavestiti o postojanju i ulozi Lokanog pulta za žalbe, Centralnog pulta, njegovoj funkciji, osobama za kontakt i procedurama za podnošenje žalbi u pogođenim područjima. Informacije o Žalbenom mehanizmu su dostupne: na internet stranici MGSI https://www.mgsi.gov.rs/cir/aktuelnosti/javne-konsultacije-za-projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog na internet stranici lokalne samouprave: : https://www.babusnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=337:projekat-razvoja-lokalne-infrastrukture-i-institucionalnog-razvoja-liid&catid=8 u prostorijama Lokalne samouprave i na oglasnim tablama na mestu izvođenja radova na realizaciji podprojekta DEO 2: Procena uticaja na ekološko i društveno okruženje DEO 2: EKOLOŠKA I SOCIJALNA PROCENA UTICAJA Da li će aktivnost na odabranoj lokaciji uključivati bilo šta od sledećeg Aktivnost izgradnje Status Dodatne reference Opšti uslovi izgradnje, bezbednost zajednice i bezbednost i zdravlje na radu za radnike [X] DA [ ] NE Pogledajte odeljak (A) Izgradnja manjeg obima na postojećim javnim površinama [X] DA [ ] NE Pogledajte odeljak (A), (B) u nastavku Zauzimanje zemljišta [X] DA [ ] NE Pogledajte odeljak (A), (B) i (C) u nastavku Upravljanje opasnim materijalima [H] DA [] NE Pogledajte odeljak (A), (B) i (D) u nastavku Bezbednost saobraćaja i pešaka [X] DA [ ] NE Pogledajte odeljak (A), (B), (E) i (F) u nastavku F. Socijalna, zdravstvena i pitanja bezbednosti [X] DA [ ] NE Pogledajte odeljak A), (B) i (E) i u nastavku G. Istorijske zgrade i kulturne celine, slučajni nalazi [ ] DA [ ] NE [H] MOŽDA Pogledajte odeljak (A), (B) i (G) u nastavku H. Uticaj na zaštićena područja [ ] DA [H] NE [] MOŽDA Pogledajte odeljak (A), i (B) u nastavku I. Postavljanje/Premeštanje/ Demontaža stubova javne rasvete - Postavljanje kablova za stubove javne rasvete [ ] DA [X] NE [ ] MOŽDA Pogledajte odeljak (A), i (B) u nastavku AKTIVNOST PROCENJENI UTICAJ MERA UBLAŽAVANJA Opšti uslovi izgradnje Informisanost, bezbednost zajednice i bezbednost i zdravlje na radu za radnike Pribavljene su sve potrebne dozvole pre početka radova; Sve relevantne nadležne institucije su obaveštene o početku radova, uključujući i inspekcije (lokalne građevinske inspekcije i inspekcije zaštite životne sredine i druge); Javnost je obaveštena o radovima putem odgovarajućeg obaveštenja na vidnom mestu na prilazima gradilištu, na svim objektima javne namene koji su identifikovani u ovom dokumentu i predočeni su im načini i kanali upućivanja žalbi i sugestija preko uspostavljenog žalbenog mehanizma koji je takođe dostupan na svim punktovima; Plan zaštite na radu, Plan upravljanja otpadom, Plan upravljanja saobraćajem (koji uključuje zahteve i mere za bezbedno kretanje vozila, pokretnih pogona i pešaka unutar, kroz i oko lokacija – detaljnije u Prilogu broj 03 ove Kontrolne liste) biće pripremljeni pre početka radova; Generisano otpad biće predat preduzeću - ovlašćenom operateru za zbrinjavanje elektronskog, opasnog i ambalažnog otpada, u skladu sa već potpisanim Ugovorom o saradnji, odnosno o preuzimanju i zbrinjavanju otpada. Pri predaji otpada, popunjava se i prilaže odgovarajući Dokument o kretanju otpada; Svi izvođači radova, uključujući sve podizvođače i radno angažovane pojedince, upoznati su sa obavezom zabrane seksualnog uznemiravanja/zlostavljanja tokom svih aktivnosti izvođenja radova.i informisani o sankcijama u slučaju kršenja ove odredbe; Svi izvođači radova će dostaviti radnicima priručnik ili uputstvo za radnike u kojem će se nalaziti pravila ponašanja (Kodeks ponašanja) u vezi sa seksualnim zlostavljanjem i uznemiravanjem, koji su ovi potpisali pre početka radova (dokumenti se nalaze u Prilogu 5). Sav posao obavljaće se na bezbedan i disciplinovan način, organizovan tako da spreči nezgode i akcidente, te umanji uticaj na radnike, susedne stanovnike i životnu sredinu; Svi radovi moraju biti izvedeni tako da budu sigurni za građane (naročito za osetljive i ugrožene grupe). (Prioritetno jasno obeleženim putanjama za kretanje radnika i jasno postavljenim znacima zabrane ulaska u zonu gradilišta za sva nezaposlena lica tokom vremena trajanja radova); Takođe radovi moraju bitiizvedeni na način kojim se neće klizištem dodatno ugroziti objekti i prirodni resursi. Zaštitna oprema za radnike zadovoljava standard međunarodne dobre prakse, koristiće se u svakom trenutku (uvek zaštitne kape, prsluci, po potrebi maske, rukavice i zaštitne naočare i zaštitna obuća); Neće biti angažovani radnici ispod minimalne starosne granice za zapošljavanje. Odgovarajuća obaveštenja na lokaciji informisaće radnike o ključnim pravilima i propisima kojih se moraju pridržavati; Ovo će takođe biti uneto u