Izrada tehničke dokumentacije za rekonstrukciju objekta SMATSA Training Center

TEHNIČKA SPECIFIKACIJA.pdf TEHNIČKA SPECIFIKACIJA SADRŽAJ 1 Uvod ................................ ................................ ................................ ................................ ........ 2 Specifikacija usluge ................................ ................................ ................................ ........... 3 Opis postojećeg stanja objekta, prostorija i instalacija predmetne rekonstrukcije...... 4 Opis potreba Centra za obuku ANS osoblja ................................ ................................ ........ 5 Zahtevi za projektovanje ................................ ................................ ................................ ....... 5.1 Arhitektura i konstrukcija ................................ ................................ ................................ ... 5.1.1 Tehnička sala na 1. spratu ................................ ................................ ........................ 5.1.2 Tehnička sala na prizemlju ................................ ................................ ...................... 5.1.3 Višenamenska sala u prizemlju ................................ ................................ ............... 5.2 Projekat elektroenergetskih instalacija ................................ ................................ ........... 5.2.1 Napajanje objekata električnom energijom i distribucija električne energije .. 5.2.2 Projekat elektromotornog pogona i CSNU ................................ ............................... 5.3 Projekat telekomunikacionih instalacija ................................ ................................ .......... 5.3.1 Kablovske trase ................................ ................................ ................................ ......... 5.3.2 Strukturni kablovski sistem ................................ ................................ .................... 5.4 Projekat termotehničkih instalacija ................................ ................................ .................. 5.4.1 Mašinske sale u suterenu objekta ................................ ................................ ............ 5.4.2 Tehnička sala u prizemlju ................................ ................................ ........................ 5.4.3 Tehnička sala na 1. spratu (Simulatorska sala i prostorija sa pseudo- pilotima) ................................ ................................ ................................ ................... 5.4.4 Simulatorska sala na 2. spratu ................................ ................................ ............... 5.4.5 Višenamenska sala u prizemlju ................................ ................................ ............... 5.5 Sistemi tehničke zaštite ................................ ................................ ................................ .... 5.6 Zaštita od požara ................................ ................................ ................................ ................ 5.7 Zaštita životne sredine ................................ ................................ ................................ ..... 1 Uvod Investitor: Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd Trg Nikole Pašića 10, 11000 Beograd Objekat: SMATSA Training Center (u daljem: STC) kp 3739/55 K.O. Surčin, objekat 1, Kategorizacija i klasa objekta: Zgrada vazdušnog saobraćaja Su+P+2, BRGP 5173 m2, sa pripadajućim instalacijama i uređajima, na aerodromskom kompleksu aerodroma „Nikola Tesla“ u Surčinu. Klasifikacioni broj: 12413. Klasa: V. 2 Specifikacija usluge Razlog izrade tehničke dokumentacije je utvrđivanje koncepta rekonstrukcije objekta SMATSA Training Center , odnosno razrada tehničko -tehnoloških zahteva i rešenja i ishodovanje odobrenja za izvođenje radova od strane nadležnog organa. Svrha izrade tehničke dokumentacije je da se na osnovu iste izvrše radovi na rekonstrukciji postojećeg objekta SMATSA Training Center za obezbeđivanje adekvatnog prostora za instalaciju radarskog simulatora , zatim prostorija za potrebe školskog centara kao i adekvatan prostor za smeštaj tehničkih sistema. Dakle, inicijalni zahtev te i krajnji cilj je da se zadovolje potrebe i zahtevi školskog centra za instalaciju radarskog simulatora u tehničkoj sali na 1. spratu objekta, a s tim u vezi predmet projektovanja je i tehnička sala u prizemlju, kao i potrebna zamena instalacija, uređaja i sistema. Pre izrade tehničke dokumentacije, Projektant je u obavezi da sprovede sledeće pripremne radnje: • Pribavi odgovarajuće podloge za izradu tehničke dokumentacije • Snimi postojeće stanje objekta, odnosno prostorija i instalacija koje su predmet projektovanja, a Investitor će svu dostupnu tehničku dokumentaciju dostaviti Projektantu na raspolaganje. Obim tehničke dokumentacije definisan je zakonskom regulativom koja važi u Srbiji (zakonom koji uređuje izgradnju objekata, zakonom koji uređuje zaštitu objekta od požara, zakonom koji uređuje zaštitu životne sredine i ostalom zakonskom regulativom u skladu sa vrstom i namenom objekta). Tehnička dokumentacija treba da sadrži sledeće faze: • Idejno rešenje • Idejni projekat • Projekat za izvođenje • Elaborate, studije i drugu tehničku dokumentaciju u skladu sa vrstom i namenom objekta i zakonskom regulativom. Projektant je u obavezi da za potrebe Investitora: 1. Izradi tehničku dokumentaciju u definisanom obimu prema: o Projektnom zadatku, o Lokacijskim uslovima o Važećoj zakonskoj regulativi u skladu sa vrstom i namenom objekta. 2. Otkloni sve primedbe nadležnih organa i Investitora. 3. Dostavi, kao prilog za izradu konkursne dokumentacije za postupak javne nabavke, komplete sređenih tehničkih opisa i predmera radova svih faza bez cena. 4. Pribavi za račun i u ime Investitora sve potrebne dozvole, rešenja i saglasnosti za dobijanje odobrenja za izvođenje radova u skladu za zakonskom regulativom. 5. Postupi po dobijenim uslovima, rešenjima i saglasnostima i u skladu sa njima izradi svu potrebnu dokumentaciju, odnosno projekte, studije, elaborate i drugo. U svim f azama izrade projekata obavezno je pribavljanje odobrenja od Komisije za praćenje realizacije ugovora (u daljem tekstu: Komisija) formiranom od strane Investitora. U tehničkoj sali u prizemlju objekta trenutno su instalirani tehnološki (telekomunikacioni) sistemi koji se koriste operativno u procesu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, sistemi za rad administrativnih sektora, kao i sistemi neophodni u procesu izvođenja obuka na simulatorima. Radovi na rekonstrukciji objekta se moraju projektovati tako da mogu da se izvedu bez prekida ili sa minimalnim prekidom rada pomenutih tehničkih uređaja, bez ugrožavanja rada i sistema, uz prethodnu saglasnost Investitora. Projektnom dokumentacijom je neophodno obuhvatiti sve aspekte (poput načina i redosleda izvođenja radova, dodatnih pozicija u predmeru neophodnih za ostvarivanje neprekidnosti u radu ili minimizacije uticaja itd.) potrebne za privremeno izmeštanje postojećih sistema i instalacija iz tehničke sale u prizemlju objekta u skladu sa tranzicionim planom koji će obezbediti Invetitor. Navedeni uslovi se odnose na sve sveske i sve radove koji su predmet projekta, bez obzira da li se oni izvode fizički u tehničkoj sali u prizemlju objekta ili posredno predstavljaju rizik po neprekidnost funkcija i rada operativnih sistema. Na osnovu navedenog Projektant će specificirati adekvatnu zaštitu i redosled sprovođenja radova kojima se to i ostvaruje. Osnov za navedeno planiranje će biti Tranzicioni plan izrađen od strane Investitora. Sva prepiska se vodi dopisima, elektronskom poštom i preko Investitorovog portala. Fajlovi koji se razmenjuju moraju biti u editabilnim formatima (doc/docx/xls/xlsx) i pdf, grafički prilozi u formatu DWG (verzija ACAD 2011 ili niža). Dokumentacija, pored obaveznih elemenata, u skladu sa važećom zakonskom regulativom, mora da sadrži i od strane Komisije zahtevani dodatni broj karakterističnih preseka, detalja, šema i razrađenih detalja mimoilaženja instalacija. Svi planirani radovi moraju biti obuhvaćeni predmerom i predračunom radova. U predmeru ne smeju biti ubačene pozicije procentualnim količinama. U predmeru ne smeju da budu dve iste pozicije. Projekti ce rade na standardnim veličinama papira jednoobraznih fontova i veličina slova, sređeni, ukoričeni i složeni po pravilima struke. Tehnička dokumentacija se predaje Investitoru y 3 ukoričena štampana primerka i u elektronskom obliku (tekstualni deo u formatu doc/docx/xls/xlsx i pdf, grafički prilozi u formatu DWG verzija ACAD 2011 ili niža). Projekat u elektronskom vidu je elektronski potpisan i složen u jedinstven dokument u pdf formatu sa folderom u kojem se nalaze bazični editabilni dokumenti. 3 Opis postojećeg stanja objekta, prostorija i instalacija predmetne rekonstrukcije Objekat SMATSA Training Center nalazi se u neposrednoj blizini Aerodroma ''Nikola Tesla'' i po svojoj funkciji i opremljenosti predstavlja centar za teorijsku i praktičnu obuku vazduhoplovnog osoblja. Objekat se sastoji iz centralnog kubusa i dva prateća trakta, zvezdasto postavljena i povezana središnjim komunikacionim delom. Ovakva organizacija objekta jasno odvaja funkcionalne celine. Spratnost objekta je PO+P+2. Bruto površina iznosi 6043 m2, a neto 5137 m2. U centralnom kubusu nalazi se tehničko -tehnološke sale, dok su u dva trakta koji su postavljeni bočno smeštene kancelarije i učionice. Centralni kubus je dominantni deo objekta, a takođe njegova ukupna visina je veća od ostatka objekta zbog veće spratne visine poslednje etaže. Predmet projekta većinski je upravo centralni deo objekta, budući da su u njemu smeštene mašinske i elektro prostorije u suterenu, odnosno tehničke sale po spratovima, a koje će direktno ili posledično biti potrebno preprojektovati u funkciji budućeg radarskog simulatora koji će biti smeštan na prvom spratu centralnog dela. Centralni kubus zbog svojih velikih raspona od 15,0m, ima konstrukciju znatno ojačanu rebrima u oba pravca po principu kaseta. Obzirom na značajne razlike u konstrukciji i opterećenjima srednje lamele u odnosu na dve krilne lamele, njeno temeljenje je izvršeno sa većom dubinom fundiranja, i čitavom visinom je dilatirana od ostalog dela objekta. U prizemlju objekta, u desnoj lameli nalazi se višenamenska sala koja služi za povremeni boravak polaznika obuke, kao i za održavanje sastanaka. Predmet projekta pored tehničkih prostorija centralnog kubusa je i ova sala sa namerom da se podeli u dve celine i shodno podeli opremi odgovarajućim sadržajima multimedijalnih prostorija. Svi pregradni zidovi objekta izvedeni su ispunom od giter blokova ili lakomontažnih gipsanih pregrada, osim zidova koji kao platna od armiranog betona predstavljaju dodatno neophodno ukrućenje za potrebe zaštite od seizmičkih uticaja. Završne obrade podova su zavisno od namene prostorija od keramičkih pločica ili livenog PVC -a, dok su u salama tehničkog kubusa primenjeni antistatik dupli dignuti podovi. U svim prostorijama osim u suterenu postavljeni su spušteni plafoni tipa Armstrong na odgovarajućoj tipskoj podkonstrukciji. Čitav objekat opslužen je odgovarajućim potrebnim instalacijama slabe i jake struje, kao i svim mašinskim termotehničkim instalacijama. Pored vodovodnih i kanalizacionih instalacija u zonama sanitarnih prostorija, u objektu su postavljene instalacije vezane za protivpožarnu zaštitu. 4 Opis potreba Centra za obuku ANS osoblja SMATSA doo je suočena sa sve većom potražnjom novih kontrolora letenja, što posledično dovodi do prezauzetosti simulatora, odnosno zastoja u Početnoj obuci kontrolora letenja. S tim u vezi, Centar za obuku ANS osoblja je predvideo unapređenje i usklađivanje tehnološke funkcionalnosti opreme sa potrebama operativnih jedinica kroz nabavku novog simulatora. Novi simulator predstavlja sastavni deo predstojeće modernizacije i tačnu specifikaciju opreme treba da dostavi dobavljač ( Thales, Francuska), odnosno tim za modernizaciju SMATSA do kraja 2027. godine. Očekivano vreme za instalaciju, a zatim i upotrebu novog simulatora je početak 2030. godine. Kao jedan od bitnih preduslova ovog projekta predviđeno je uređenje sadašnje tehničke sale na prvom spratu objekta u prostor gde se planira smeštaj novog simulatora. Pomenuti prostor bi doživeo transformaciju od inicijalno planiranog prostora namenjenog za sm eštaj opreme u prostor u kome bi boravili ljudi i gde bi se sprovodila obuka. Prostoriju na prvom spratu je potrebno transparentnom pregradom sa vratima podeliti na dve zvučno izolovane prostorije u odnosu bliskom 2/3 za radarski simulator uključujući administratorske pozicije i 1/3 za prostoriju za pseudopilote. Prostor za radarski simulator treba urediti na način da omogući smeštaj 8 do 10 (deset) kontrolorskih konzola (sektora) sa po 2 (dve) radne pozicije kao i centralnu administratorsku konzolu sa 3 (tri) radne pozicije. Takođe, prostor za pseudopilote treba da sadrži 16 do 20 (dvadeset) radnih pozicija. Svakoj radnoj poziciji pripada računar, tastatura, miš, nekoliko monitora kao i sistem za govornu komunikaciju. Pored radnih pozicija, potrebno je i uređenje prostora za rekove (otprilike 4-5 rekova standardne veličine) sa serverima i mrežnom opremom, po mogućstvu u tehničkoj sali u prizemlju korišćenjem postojećih tumbasa za komunikaciju sa radnim stanicama. Prostorija mora biti osposobljena za istovremeni boravak do maksimalno 50 (pedeset) osoba u istom momentu i to do 30 osoba u simulatorskom delu i do 20 osoba u prostoru za pseudopilote.. Prozori koji se nalaze na osunčanoj jugo-zapadnoj strani prostorije moraju biti zamenjeni modelom istih ili većih dimenzija koji štiti prostoriju od pregrevanja i koji može biti otvoren u cilju omogućavanja prirodne ventilacije. Postojeći ulazi u prostoriju treba da egzistiraju i dalje, s tim da je glavni ulaz iz hodnika sa severo -zapadne strane (ka Muzeju vazduhoplovstva), dok bi jugo-istočni ulaz (do IT sektora) i severno -istočni ulaz (do teretnog lifta) bili rezervisani za unos opreme i intervenciju tehničara i/ili kao požarni izlaz. Pored tehničke sale na prvom spratu, potrebno je urediti višenamensku salu koja se nalazi u prizemlju objekta. Salu je potrebno pregraditi na dva dela, i to : • multimedijalnu salu za sastanke u dnu prostorije za minimum 16 osoba i • salu za odmor i boravak polaznika obuke u prostoru na samom ulazu Pregrada treba da bude mobilna kako bi se dva odvojena prostora po potrebi mogla pretvoriti u jednu celinu. Potrebno je projektovati novu rasvetu sa komandama za svaki prostor posebno. Takođe, potrebno je projektovati nadstrešnicu na terasi koja bi omogućavala korišćenje tog prostora nezavisno od meteoroloških pojava. 5 Zahtevi za projektovanje 5.1 Arhitektura i konstrukcija U skladu sa zahtevima centra za obuku ANS osoblja, planira se rekonstrukcija dela objekta SMATSA Training Center. Rekonstrukcijom su primarno obuhvaćene tehnička sala i višenamenska prostorija u prizemlju i tehnička sala na 1. spratu uz prateće tehničke prostore. Predvideti sve završne obrade unutrašnjih i spoljašnjih površina po izboru Investitora. Spoljnu stolariju predvideti od kvalitetne aluminarije po tipu i stilski u skladu sa postojećom stolarijom na objektu. Unutrašnju stolariju predvideti od kvalitetne aluminarije ili medijapana u skladu sa projektantskim rešenjem. U okviru radova u domenu arhitekture predvideti i sve prodore i odgovarajuće obrade prodora instalacija, kao i radove na investicionom održavanju u domenu zamene ili popravke podnih, zidnih i plafonskih obloga u bočnim traktovima pored tehničkih sala i u pomoćnim tehničkim prostorijama, a koji dominantno nastaju posledično u skladu sa planiranim radovima u opisanim prostorijama. Posebno obratiti pažnju na tumbase (pomoćne tehničke prostorije) koji se nalaze uz tehničke sale, a protežu se od prizemlja do drugog sprata objekta. U ovim tumbasima pored već pomenutih radova na investicionom održavanju, treba proveriti mogućnost probijanja otvora za vrata za ulazak u tumbase iz hodnika. Svi primenjeni materijali moraju biti kvalitetni i u skladu sa ograničenjima u pogledu zaštite od požara i primene mera energetske efikasnosti. Projektom konstrukcije ispratiti sve novoprojektovane radove na fasadi, pregradnim zidovima, podovima, plafonima i nadstrešnici, statičkim proračunima i potrebnim radovima za konstruktivne elemente i ojačanja. Pregled novoformiranih prostorija: Postojeća namena 1.Tehnička sala na 1. spratu 400m2 2. Tehnička sala u prizemlju 400m2 3. Višenamenska prostorija u prizemlju 120m2 Novoformirane prostorije u postojećim površinama Simulator sala Tehnička sala Sala za odmor i boravak Pseudopiloti IT laboratorija Sala za sastanke 5.1.1 Tehnička sala na 1. spratu U tehničkoj sali na 1. spratu, predviđeno je formiranje dve prostorije – jedna za radarski simulator i druga za pseudopilote. Bliža namena prostorija, kapaciteti i specifični zahtevi za ove prostorije opisani su u poglalju 4 Opis potreba centra za obuku ANS osoblja. Predvideti demontažu postojećih spuštenih plafona, duplih podova i svih zidnih obloga, kao i kompletne spoljašnje i unutrašnje stolarije. U pogledu završne obrade površina u novoprojektovanim prostorijama, treba predvideti raster spušteni plafon, dupli pod sa antistatik oblogom odgovarajuće nosivosti, dok zidne obloge mogu biti od gipsa ili drugog materijala sa boljim karakteristikama u pogledu zvučne izolacije. Predvideti rušenje fasadnog zida tako da se poveća dimenzija postojećih prozora, dominantno po visini. Potrebno je projektovati i spoljne žaluzine sa daljinskom komandom za svaki prozor pojedinačno i sve zajedno, kao i zavese sa unutrašnje strane. Pregrada između dve sale je staklena, zvučno izolovana i sa vratima. Pregrada je u nivou od duplog poda do spuštenog plafona, dok u podu i plafonu, a uzimajući u obzir trase instalacija, treba predvideti zvučne barijere između prostorija. U delu objekta u kome se nalaze tehničke sale u prizmelju i na prvom spratu, kao i operativna sala na drugom spratu se nalaze i vertikalni kablovski regali (tumbasi) koje je potrebno zadržati na postojećim pozicijama u cilju nesmetanog vođenja kablovskih instalacija između spratova. 5.1.2 Tehnička sala na prizemlju U skladu sa postojećom namenom prostora u tehničkoj sali u prizemlju, neophodno je pregraditi prostor na dva dela tako da namena jednog dela bude IT laboratorija koja će biti pozicionirana do fasadnog zida sa prozorima, dok se ostatak površine prostorije ko risti kao tehnička sala za instalaciju kabineta sa tehnološkom opremom. Pregrada između prostorija je fiksna, postavljena po širini tehničke sale, po mogućnosti delimično ostaklljena sa dvokrilnim ulaznim vratima ka IT laboratoriji iz tehničke sale. Tehnička sala na prizemlju zahteva kompletnu adaptaciju enterijera. Projektom predvideti demontažu postojećih spuštenih plafona, duplih podova i svih zidnih obloga, kao i kompletne spoljašnje i unutrašnje stolarije, te predvideti novi raster spušteni plafon i dupli pod sa antistatik oblogom odgovarajuće nosivosti i obradu unutrašnjih zidova gipsom. Obrada podova, zidova i plafona je ista u obe prostorije koje su predviđene u okviru tehničke sale. Predviđa se zamena fasadne stolarije u postojećim dimenzijama otvora. Potrebno je projektovati i spoljne žaluzine sa daljinskom komandom za svaki prozor pojedinačno i sve zajedno, kao i zavese sa unutrašnje strane. Prostorija IT laboratorije treba da ima površinu da zadovolji potrebe za formiranje 3 radna mesta sa prostorom za konfigurisanje opreme, kao i deo za skladištenje rezervnih delova. 5.1.3 Višenamenska sala u prizemlju Višenamensku salu koja se nalazi u prizemlju objekta treba pregraditi mobilnom pregradom na dva dela i to: • salu za odmor i boravak polaznika obuke u prostoru na samom ulazu • multimedijalnu salu za sastanke u drugom delu prostorije za minimum 16 osoba. Pregrada treba da bude mobilna kako bi se dva odvojena prostora po potrebi mogla pretvoriti u jednu celinu. Pregradu planirati u zoni nosača staklene fasade u prostoriji. Pregrada treba da ima zvučnu izolaciju. Predvideti demontažu zidnih i podnih obloga, kao i spuštenog plafona. Novi spušteni plafon je u kombinaciji monolitnog i raster plafona, zidne obloge su od gipsa, dok je pod od keramike ili obloga tipa Norament. Takođe, potrebno je projektovati nadstrešnicu na terasi višenamenske prostorije. Nadstrešnica je fiksna, postavljena u poljima između nosećih stubova. Na terasi predvideti zamenu spoljne keramike i završnu obradu betonske ograde u cilju zaštite od atmosferskih uticaja. 5.2 Projekat elektroenergetskih instalacija Projekte uraditi na osnovu arhitektonsko -građevinskih projekata, projektnih rešenja ostalih instalacija i projekta zaštite od požara, a prema važećim propisima i preporukama za ovakvu vrstu objekata i instalacija. Projektom predvideti neophodne korake koji imaju za cilj realizaciju zahteva za neprekidnošću rada celokupne operativne opreme tokom kompletnog perioda izvođenja radova. Svi pripremni radovi i odgovarajuća oprema koji proisteknu iz realizacije ovog zahteva treba da detaljno budu opisani u projektu, a u svemu usklađeni sa ostalim projektima i zahtevima Investitora. VAŽNA NAPOMENA: Deo tehničke dokumentacije koji se odnosi na rekonstrukciju i zamenu EE, EMP i CSNU instalacija treba da prati obim izmena koji se odnosi na AG svesku projekta i sveske termotehničkih i telekomunikacionih instalacija. Nije potrebno predviđati rekonstrukciju i zamenu EE, EMP i CSNU instalacija za ceo objekat, već samo za delove objekta i instalacija koji su predviđeni za rekonstrukciju u okviru ovog projektnog zadatka. 5.2.1 Napajanje objekata električnom energijom i distribucija električne energije 5.2.1.1 Mrežno napajanje Za projektovanje EE instalacija uzeti u obzir da je napajanje potrošača u objektu iz postojeće trafostanice, u objektu EE stanice CKL. 5.2.1.2 Rezervno agregatsko napajanje Agregatsko napajanje će biti obezbeđeno iz postojeće agragatske stanice, sa dve agregatske jedinice koje će biti u režimu radne i rezervne. 5.2.1.3 Besprekidno napajanje Za svu opremu osetljivu na prekid u napajanju obezbediti dva UPS uređaja, svaki odgovarajućeg kapaciteta u paralelnom radu, tako da se u normalnom režimu rada svaki UPS optereti sa manje od 50%. Autonomija UPS uređaja treba da bude cca 30min. 5.2.1.4 Distribucija elektroenergetskog napajanja Distribuciju elektroenergetskog napajanja vršiti iz glavnih razvodnih ormana i pomoćnih (sektorskih) razvodnih ormana. Razvodni ormani treba da budu izrađeni u skladu sa važećim evropskim standardima za ovu vrstu opreme. Razvodni ormani besprekidnog napajanja koji napajaju opremu kontrole letenja u tehničkim i operativnim salama treba funkcionalno da budu podeljeni na dva dela (A i B polje). Za razvodne ormane koji napajaju opremu kontrole letenja u tehničkim i operativnim salama predvideti po dva napojna kabla. Svako polje napojiti zasebnim kablom sa različitog dela sabirnica by-pass ormana UPS uređaja, odnosno glavnog razvodnog ormana berprekidnog napajanja. 5.2.1.5 Napojni i instalacioni kablovi Novopredviđeni kablovi u objektu treba da budu bezhalogeni, dok kablovi u tehničkim i operativnim salama treba da budu bezhalogeni i funkcionalno izdržljivi u požaru 90min. Za polaganje kablova predvideti odgovarajuće kablovske nosače i pribor. Odrešene elektroenergetske kablove treba voditi u kablovskoj kanalizaciji koja treba da bude projektovana sa rezervom od 100%. 5.2.1.6 Besprekidno napajanje jednosmernim naponom Za odgovarajuću tehnološku opremu treba projektovati uređaje za besprekidno jednosmerno napajanje u paru, naponskog nivoa i razvoda prema rasporedu iste. Svaki uređaj u paru treba da napaja po 50% konzuma, a potrebno je obezbediti da se ručnim prebacivačem napajanje svih potrošača može ostvariti samo sa jednog uređaja. 5.2.1.7 Nadzor i upravljanje Za implementaciju CSNU potrebno je obezbediti da energetski elementi ispunjavaju sledeće: • praćenje napona, struje i snage – daljinski (komunikacijom), • statusi svih prekidača (uključen/isključen) – daljinski (komunikacijom), • status kvara svih prekidača – daljinski (komunikacijom), • stanje odvodnika prenapona – daljinski (komunikacijom), • nadzor i upravljanje agregata i UPS sistema. 5.2.1.8 Instalacija osvetljenja Predvideti instalacije opšteg, pomoćnog i protivpaničnog osvetljenja. Unutrašnje osvetljenje projektovati u skladu sa namenom prostorije i važećom zakonskom regulativom. Projektom predvideti približno sledeće nivoe srednjeg opšteg osvetljaja po prostorijama, zavisno od njihove namene: Tehničke i višenamenske sale 500 Lx Kancelarije, radni prostori 400 Lx Tehnički prostori, klima komore i sl. 250 Lx U ostalim prostorijama, kao što su prostorije za odmor osoblja i sl., nivo osvetljenja odrediti zavisno od namene prostorija i enterijerskog rešenja. Odobrene svetiljke moraju obezbediti kvalitetan osvetljaj, uz minimalno održavanje i minimalnu potrošnju električne energije. Za upravljanje osvetljenjem predvideti EIB (Instabus) instalacije. U pojedinim radnim prostorijama u kojima postoji dnevna svetlost predvideti automatsko podešavanje nivoa veštačkog osvetljenja koje se koristi, sa ciljem ostvarivanja konstantnog nivoa ukupnog osvetljenja. Obezbediti mogućnost i da individualni korisnici mogu da izvrše podešavanje nivoa veštačkog osvetljenja i manuelno. Takođe obezbediti automatsko isključenje osvetljenja ukoliko je radna prostorija prazna. U konferencijskim salama omogućiti formiranje svetlosnih kombinacija – scena sa bežičnim komandovanjem. Za osvetljenje javnih prostora obezbediti daljinski nadzor i upravljanje putem računara od strane ovlašćenog lica. U skladu sa planom požarne evakuacije, predvideti protivpanične svetiljke sa baterijama za tri sata rada, u pripravnom spoju. 5.2.1.9 Priključnice i priključci Instalaciju priključnica predvideti u skladu sa namenom prostorija. Prema rasporedu tehnoloških potrošača izvesti odgovarajuća "šuko" monofazna i trofazna priključna mesta i DC izvode za direktne priključke. AC napajanje 230 V i 400 V rack -ormana u tehničkoj sali izvršiti sa po dva kabla, sa dva odvojena dela razvodnih ormana. DC napajanje rack-ormana u tehničkoj sali izvršiti sa po dva kabla, sa dva odvojena sistema sabirnica u razvodnim ormanima DC. Tehnološki priključci i priključci posebne namene obuhvataju priključke profesionalne opreme koja direktno služi radu kontrole letenja. Ova je oprema smeštena u tehničku salu. Napajanje ovih instalacija je sa izvora neprekidnog napajanja, a provodnici se polažu u za to pripremljene kanale u duplom podu. Ove instalacije izvesti prema vrsti i rasporedu profesionalnih uređaja i opreme, a raspored istih će se usaglasiti sa zahtevima Investitora. Instalacije za napajanje klima uređaja napajaće se sa agregatskog razvoda. Projektant će takođe predvideti i sve eventualno potrebne priključke u skladu sa projektantima ostalih projekata i zahtevima Investitora, u samoj fazi izrade dokumentacije. Pored namenskih, predvideti i određeni broj utičnica opšte namene. 5.2.1.10 Zaštita od indirektnog dodira i instalacija izjednačenja potencijala Zaštitu od električnog udara indirektnim dodirom predvideti automatskim isključenjem napajanja, prema SRPS N.B2.741. Zaštitu od električnog udara će se predvideti po sistemu TN-C-S, sa prelaskom na TN- S neposredno po ulasku u objekat. Za prostorije sa duplim podom predvideti odvođenje statičkog elektriciteta u svemu prema propisu. Predvideti glavno i dopunsko izjednačavanje potencijala. Za tehničke prostorije, dopunsko izjednačavanje potencijala predvideti posebnim zemljovodom od Cu užeta u duplom podu, odnosno trakom Fe/Zn po obodnim zidovima koja se povezuju na uzemljivač direktno ili preko posebnog voda i šine za izjednačavanje potencijala. 5.2.1.11 Uzemljivač Predvideti dogradnju (rekonstrukciju) postojećih uzemljivača. 5.2.1.12 Instalacija gromobranske zaštite Obezbediti gromobransku instalaciju u I nivou zaštite, a prema važećim standardima SRPS -IEC 1024 -1, SRPS -IEC 1024 -1, SRPS -IEC 1312 -1 i ostalim tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskih pražnjenja. Postojeću gromobransku instalaciju objekata eventualno dograditi da ispuni zahteve I nivoa zaštite. S obzirom na sadržaj i namenu objekta, predvideti posebne mere zaštite od prenapona. 5.2.2 Projekat elektromotornog pogona i CSNU 5.2.2.1 Elektromotorni pogon Projekat elektromotornog pogona uraditi uz punu koordinaciju sa projektima ostalih instalacija. Za napajanje, zaštitu i upravljanje elektromotornim pogonima predvideti posebne ormane. Regulacione i upravljačke funkcije ostvariti preko modula centralnog sistema za nadzor i upravljanje. Projektnom dokumentacijom moraju precizno biti definisani svi elementi unutrašnjeg i spoljnjeg povezivanja. Sve zaštitne blokade, kao što su mraz, isključenje pri požaru i sl. moraju biti u funkciji u svim režimima rada. Na glavnim trasama primeniti tip razvoda koji omogućava pristup kablovima radi održavanja i eventualne zamene ili naknadnog polaganja novih kablova. Instalacijama elektromotornog razvoda obezbeđuje se nesmetan rad opreme vodovodnih, kanalizacionih, termotehničkih i protipvožarnih instalacija na gore navedenom objektu. Predvideti da sistem napajanja bude TN-C-S, a zaštita od elektro udara automatskim isključenjem napajanja. Predvideti da svi napojni i signalni kablovi budu halogen free, a u zavisnosti od instalisane opreme neki da budu i požarno otporni 90 ili 120min. Sve regale i njihove nosače, kao i prodore kroz zidove protivpožarnih zona projektovati da imaju minimalnu vatrootpornost od 90 min ili istu kao i protivpožarne zone kroz koje prolaze. Sve trase kablova predvideti kroz instalacione šahtove, osim tehničke sale gde bi trebalo da postoji dupli pod. U zavisnosti od tehničkih uslova predvideti da postoji i radni i havarijski napojni vod (havarijski je vod sa agregatskog napajanja). 5.2.2.2 Ormari elektromotornog razvoda Ovi ormari moraju da budu u modularnom limenom ormaru min zaštite IP43 i stepenom min zaštite od udara IK08. Svi ormari u mašinskoj sali moraju biti istog tipa i iste visine. Ormare predvideti sa svim potrebnim nosačima, L, N i PE šinama, osiguračima, motornim skopkama, kontaktorima, relejima, komandno signalnim elementima, a sve funkcionalno isprobano i testirano. Energetski deo ormara mora da obezbedi sledeće funkcije: − Zaštitu od kratkog spoja − Zaštitu od preopterećenja − Napajanje, upravljanje i signalizaciju rada: ▪ elektro motora, ▪ termičkih potrošača, ▪ protivpožarnih klapni (bez signalizacije), − Veze sa elementima automatike i protivpožarne zaštite Predvideti direktno priključenje napojnog kabla elergetskog ormara na glavni prekidač koji bi treba oda ima signalni kontakt i naponski okidač za havarijsko isključenje. Ormar bi trebao da ima umesto klasičnih ampermetara i voltmetara jedan višekanalni merni uređaj, ugrađen na ormaru. Na ormaru predvideti i signalizaciju rada i kvara svakog motornog izvoda, signalizaciju otvorenosti/zatvorenosti PPK, kao i ostale komandno signalne elemente. Prekidači svakog motornog izvoda moraju da imaju položaj R (ručno/proba) – 0 – A (automatski) iznad kojih treba da bude ugrađena signalizacija rada i kvara. Omogućiti i distancioncionu signalizaciju svih havarijskih stanja. U ormaru predvideti rele kontrole faza sa izvodom za upravljanje i signalizaciju, svetiljku sa prekidačem, utičnicu 230/16A, osigurače, motorske zaštitne sklopke, kontaktore, trafoe... Klem lajsne odvojiti posebno za energetske kablove, posebno za signalne i upravljačke kablove. Pre konačnog definisanja dostaviti predlog prednjeg izgleda elektro ormara, predlog izgleda unutrašnjosti elektro ormara, matricu jednopolne i šeme delovanja. Predvideti min 30% slobodnog prostora u ormaru. 5.2.2.3 Elementi automatike i požarne automatike Elemente sistema za nadzor i upravljanje locirati u pripadajuće ormare elektromotornog pogona. Ormar automatike i požarne automatike mora da obezbedi sledeće funkcije: − Zaštitu od kratkog spoja − Napajanje, regulaciju i digitalne ulazno/izlazne veličine: ▪ Elektromotornih ventila, ▪ Senzora i zaštitnih uređaja (termostata, presostata i sl.) − Distanciono upravljanje motornim izvodima − Upravljanje i signalizaciju sistema po protivpožarnom algoritmu Predvideti napajanje elemenata automatike sa UPS. Klem lajsne odvojiti posebno za energetske kablove -230V AC, posebno za 24V AC, posebno sa signalne i posebno za upravljačke kablove. Pre konačnog definisanja dostaviti predlog prednjeg izgleda ormara automatike i protivpožarne zaštite, predlog izgleda unutrašnjosti ormara, matricu jednopolne i šeme delovanja. Predvideti min 30% slobodnog prostora u ormaru. 5.2.2.4 Centralni sistem za nadzor i upravljanje (CSNU) Projekat centralnog sistema za daljinski nadzor i upravljanje uraditi uz punu koordinaciju sa projektima ostalih instalacija. Sve instalacije ventilacije i klimatizacije i grejanja podležu sistemu upravljanja i nadzora instalacija. Ovom sistemu podleže takođe i kontrola rada svih razvodnih ormana u objektu, kao i funkcionisanje rezervnih i besprekidnih izvora napajanja. Projekat treba da uključi realizaciju zahteva merenja, regulacije, automatskog upravljanja i centralnog nadzora nad: ✓ elektroenergetikom, ✓ termotehničkim sistemima klimatizacije, ventilacije i grejanja, ✓ sistemima vodovoda i kanalizacije. Za realizaciju svih upravljačkih zahteva i obradu potrebnog broja mernih signala i regulacionih kola kao i obavljanje logičkih funkcija za KGH instalacije koriste se programabilni digitalni kontroleri najsavremenije generacije. Svi ormani centralnog sistema za nadzor i upravljanje napajaju se iz odgovarajućih ormana besprekidnog napajanja, tako da u njima nisu predviđani posebni UPS-evi. • predvideti izradu aplikativnog softvera za PLC kontrolere, uključujući algoritme upravljanja, regulacije, alarmiranj a i komunikacije; • predvideti izradu grafičkog interfejsa CSNU sistema, uključujući aplikativne šeme, alarme, trendove, arhiviranje podataka, izveštaje, upravljačke funkcije, vremenske programe i definisanje korisničkih prava; • obezbediti integraciju novoprojektovanog sistema u jedinstveni Centralni sistem nadzora i upravljanja (CSNU/ BMS) koji se nalazi u Energetskoj stanici Centra kontrola letenja; • definisati faz e izvođenja radova i migracije sistema kako bi se obezebedio minimalan uticaj na funkcionisanje objekta; • predvideti funkcionalno ispitivanje, puštanje u rad kompletnog sistema, integraciono testiranje , izradu odgovarajuće tehničke dokumentacije i obuku zaposlenih za rad na novoprojektovanom sistemu. 5.3 Projekat telekomunikacionih instalacija Tehnološki sistemi i instalacije za potrebe izvođenja obuka na simulatorima u okviru Centra za obuku ANS osoblja instaliraju se u operativnim salama na drugom i prvom spratu i tehničkoj sali u prizemlju. Operativna sala na prvom spratu objekta formira se umesto postojeće tehničke sale. Projektom telekomunikacionih instalacija predvideti sva neophodna privremena izmeštanja postojećih kablovskih instalacija u skladu sa tranzicionim planom koji će izraditi Investitor, kako bi se obezbedio kontinuitet servisa realizovanih korišćenjem sistema i instalacija trenutno instaliranih u tehničkoj sali u prizemlju. 5.3.1 Kablovske trase Za potrebe tehnoloških sistema, potrebno je projektovati kablovske trase u prostoru ispod duplog poda operativnih sala i tehničke sale. Čvorište svih instalacija (npr. elektronskih komunikacionih instalacija objekta, privodnih komunikacionih instalacija i tehnoloških instalacija) predvideti u tehničkoj sali u prizemlju objekta. U prostoru ispod podignutog poda operativne i tehničkih sala predvideti odvojene kablovske trase (nosače kablova) za telekomunikacione i signalne i za elektroenergetske instalacije. Nosači kablova treba da budu odignuti od poda radi lakšeg fiksiranja kablov a. Predvideti zaštitne cevi za provlačenje optičkih Patchcord-ova od optičkog razdelnika do pozicije završnih optičkih uređaja. U tehničkoj sali u prizemlju objekta predvideti demontažu postojećeg i projektovati novi glavni telekomunikacioni razdelnik, manjeg kapaciteta, koji je kao i njegovu strukturu (broj vertikala) i položaj u okviru tehničke sale potrebno usaglasiti sa Investitorom u toku izrade tehničke dokumentacije u funkciji svih ostalih projektovanih rešenja. Kablovske instalacije se vode po kablovskim nosačima, horizontalno u prostoru ispod duplog poda i vertikalnim kablovskim kanalima – tumbasima. Projektom predvideti sanaciju postojećih kablovskih uvoda, sa izvođenjem izolacije od atmosferskih uticaja, prodora vlage i vode u objekat. Projektom predvideti da se zadrže postojeći vertikalni kablovski kanali (tumbasi) i, po potrebi, uvedu nove kablovske trase. Predvideti sabirnice, u duplom podu, za uzemljenje svih nosača kablova i kabineta. 5.3.2 Strukturni kablovski sistem Strukturni kablovski sistem za potrebe administrativne računarske mreže SMATSA doo trenutno je izdveden tako da se spratne koncentracije nalaze u tehničkim salama na prvom spratu i u prizemlju, kao i u operativnoj sali na drugom spratu. Za potrebe izvođenja radova objektu, a u cilju minimizacije vremena tokom koga neće biti moguće korišćenje administrativne računarske mreže zbog napuštanja postojećeg SKS, potrebno je projektovati novi SKS do svih kancelarija po spratovima koje su obuhvaćene postojećim SKS. Kabliranje treba da bude u skladu sa standardom za strukturno kabliranje (SCS - Structured Cable System - ISO 11801 i EIA - TIA 568). Projekat treba da definiše kompletno kabliranje u objektu - struktura mreže, trasiranje kablova, vrsta i tip kablova, vrsta ko nektora, utičnica i svih neophodnih pasivnih komponenti. Projektom predvideti spratna čvorišta na prvom i drugom spratu, a glavnu koncentraciju u tehničkoj sali u prizemlju. SKS za potrebe korisnika u prizemlju treba da bude terminisan u kabinetu u okviru tehničke sale u prizemlju. U IT laboratoriji koja se usposta vlja u okviru tehničke sale u prizemlju potrebno je predvideti vezu sa glavnom koncentracijom SKS u tehničkoj sali kapaciteta 48 portova. SKS projektovati tako da se u delovima objekta koji nisu predmet arhitektonsko-građevinskih radova izbegne potreba za ovom vrstom radova usled instalacije SKS. Projektom predvideti i privremeno rešenje za SKS u prizemlju koje će minimizovati prekid u radu administrativnih korisnika za vreme izvođenja radova u tehničkoj sali u prizemlju. Spratna čvorišta je poželjno pozicionirati u okviru tumbasa za vođenje kablova na krov objekta, a potrebno je razmotriti da li bi se istima moglo pristupati i bez potrebe za ulaskom u sale na prvom i drugom spratu. Za spratna čvorišta treba da postoji kontrola pristupa. Projekat strukturnog kablovskog sistema treba da definiše topologiju tako da se obezbedi robusnost mreže (efikasnog otklanjanja ispada pojedinih fizičkih segmenata i to bez ometanja rada ostalih segmenata mreže, jednostavna proširivost mreže (jednostavno dodavanje novih mrežnih elemenata bez uticaja na funkc ionisanje instaliranog dela mreže) i fleksibilnost mreže. Vitalni delovi kablovske infrastrukture moraju biti redundantni. Pritom je potrebno definisati razdvojene trase kojima će se prostirati redundantne veze, kako bi se smanjila verovatnoća da usled mehaničkih oštećenja ili havarija obe trase budu pogođene. Projekat tr eba da predvidi adekvatnu mehaničku zaštitu za kablovske razvode. Kompletna kablovska infrastruktura mora biti otporna na elektromagnetno zračenje. Kategorija predviđenih kablova mora garantovati 1 Gb/s protok krajnjem korisniku. Prilikom definisanja vrste i tipa kablova, projektant mora da vodi računa o zahtevima protivrožarne zaštite. Zajedno sa tipom kabla moraju biti predviđeni i odgovarajući tipovi konektora. Projektant treba da specificira konektore koji zadovoljavaju sledeće kriterijume: • po kategoriji odgovaraju kategoriji kabla na koji se ugrađuju, tako da u kombinaciji sa njim garantuju zahtevani protok na priključku; • ostaju stabilni tj. dobro naležu na modul u koji se priključuju prilikom pomeranja kabla na koji su ugrađeni; • jednostavni za rukovanje; • konektori koji se koriste za povezivanje krajnjeg korisnika, kao i bilo koji drugi konektori za koje će često postojati potreba da se izvlače iz modula u koje su inače uključeni, moraju biti robusni tj. otporni na veliki broj izvlačenja i ponovnog priključivanja. Broj priključaka za administrativnu mrežu (telefonski priključci, priključci za računare), treba da bude u skladu sa namenom i površinom prostorija: • U kancelarijama sa jednim izvršiocem potrebno je obezbediti 4 priključka; • U kancelarijama sa više izvršilaca potrebno je obezbediti 4 priključka po radnom mestu • U tehnološkim prostorijama broj priključaka se određuje u skladu sa namenom prostorije. Administrativna lokalna računarska mreža koja će koristiti predmetni SKS nije predmet projektovanja. Naručilac će postojeću aktivnu opremu povezati na novi SKS tako da se sprovede migracija postojeće administrativne računarske mreže. 5.4 Projekat termotehničkih instalacija Tehničku dokumentaciju izraditi u skladu sa savremenim standardima i energetski efikasnim rešenjima klimatizacije prostora. Projektovana tehnička rešenja treba da obezbede bezbedan rad ljudi i pouzdan rad uređaja i opreme tokom eksploatacije objekta. Proračun gubitaka toplote izraditi na osnovu novoprojektovanih arhitektonsko-građevinskih rešenja. Proračun dobitaka toplote uraditi uzimajući u obzir i vrednosti disipacija toplote tehnološke opreme i uređaja čija se instalacija planira u prostorima koji su predmet rekonstrukcije (na osnovu podataka proizvođača novog radarskog simulatora i druge opreme i uređaja planiranih za ugradnju). Spoljne projektne temperature preuzeti za grad Beograd. Zgrada je na vetrovitom položaju. Konačna dispozicija termotehničke opreme i uređaja će se definisati u dogovoru sa korisnikom, a u zavisnosti od položaja ostale opreme i uređaja čija se ugradnja planira. 5.4.1 Mašinske sale u suterenu objekta Osnovno grejanje objekta je toplovodno. Objekat se toplotnom energijom snabdeva iz Toplane aerodroma Nikola Tesla (glavno grejanje) i preko dva, na red povezana elektro kotla (rezervno grejanje kada je Toplana van funkcije). Postoje još i dva dotrajala elektro kotla, ali su oni van funkcije. U mašinskoj podstanici grejanja (prostorija 013 u suterenu objekta) smešten je kalorimetar, izmenjivač toplote toplotnog kapaciteta 700 kW, temperatura na primaru 75/48 ºS, odnosno sekundaru 65/45 ºS, glavne cirkulacione pumpe grejanja (radne i rezervne), ekspanzione posude sa ventilom sigurnosti i prateća merno i regulaciona armatura. Iz ove podstanice se topla voda razvodi do elektro kotlova smeštenih u prostoriji 012 (svaki kapaciteta po 68 kW), a dalje do svih potrošača – 16 grana sistema radijatorskog grejanja i do grejača vazduha postojećih 6 klima komora (prostorije 09 i 012 u suterenu objekta). Za potrebe klimatizacije su na platou ispred objekta instalisane dve toplotne pumpe sa integrisanim hidro modulom, svaka kapaciteta po 164 kW hlađenja, pri temperaturnom režimu 7/12 ºS, odnosno po 177 kW grejanja, pri temperaturnom režimu 45/40 ºS. Razvod svake toplotne pumpe ulazi u mašinsku podstanicu hlađenja (prostorija 04/05 u suterenu objekta), pa u bufer skretnicu zapremine 500 l, a zatim se glavnim pumpama hlađenja (radnom i rezervnom) hladna voda razvodi do hladnjaka postojećih 6 klima komora (prostorije 09 i 012 u suterenu objekta). U funkciji je samo režim hlađenja. Zbog dotrajalosti, tehničkom dokumentacijom predvideti unapređenje postojeće cevne instalacije, i to: - na svim klima komorama predvideti zamenu postojećih regulacionih i balansnih ventila novim – smart ventilima sa integrisanim meračima protoka, - predvideti nove elektronske visokoefikasne pumpe, sa promenljivim brojem obrtaja i uključenim opcijama samostalnog održavanja regulisane veličine (konstantni diferencijalni pritisak, konstantan proporcionalni pritisak i sl.), - adaptaciju cevne instalacije prema novim komorama, uključujući i razdelnik i sabirnik sa pratećim elementima. Proveriti akumulativnost cevne mreže i tamo gde se ukaže potreba predvideti bafere u funkciji i hidraulične skretnice. Svi smart ventili treba da imaju elektromotorne pokretače sa kontinualnim regulacionim signalom 2 -10V DC i povratni signal 0 -10V DC o položaju otvorenosti ventila. 5.4.2 Tehnička sala u prizemlju Za potrebe klimatizacije tehničke sale u prizemlju objekta izveden je nezavisni vazdušni sistem S3/S4. Sistem se sastoji od dve klima komore (radne i rezervne), smeštene u mašinskoj sali u suterenu objekta. Kanalski razvod za pripremljeni i odsisni vazduh se do prostora tehničke sale vodi kroz ventilacioni instalacioni šaht (tumbas). Pripremljeni vazduh se u tehničku salu dovodi kroz prostor duplog poda preko podnih difuzora raspoređenih po površini prostora. Odsis vazduha je iz gornje zone preko anemostata i kanalskog razvoda u spuštenom plafonu. Kao redundansa vazdušnom sistemu S3/S4, ugrađeni su freonski VRF sistemi. U prostoriji se nalaze i dva klima ormara, koji su fan funkcije. Prostorija tehničke sale u prizemlju deli se na dve prostorije, od kojih veća zadržava svoju namenu, a manja se adaptira u IT laboratoriju. Za potrebe klimatizacije novoprojektovane tehničke sale, tehničkom dokumentacijom predvideti demontažu postojećih i ugradnju novih klima komora najviše energetske klase (radne i rezervne), sa iskorišćenjem energije iz otpadnog vazduha i sa EC ventilatorima s a promenljivim brojem obrtaja. Protok ventilatora i kapaciteti grejača i hladnjaka treba da imaju rezervu min. 30%. Dokumentacijom predvideti zamenu postojećeg kanalskog razvoda u delu gde se ne uklapa u novoprojektovano stanje. Ukoliko se pokaže da za navedeno rešenje (sa pratećim cevovodima i kanalskim razvodom) nema dovoljno prostora u mašinskoj sali u suterenu objekta, predvideti možda i rešenje sa klima ormarima odgovarajućeg kapaciteta. U tom slučaju, klima ormari treba da budu sa freonskim razvodom, i u split varijanti (unutrašnja jedinica inverter kompresori, isparivač, EC ventilatori i elektronski termoekspanzioni ventil sa pripadajućim elektro ormarom i automatikom, i spoljna jedinica sa kondenzatorom i EC ventilatorima). Tehničkom dokumentacijom predvideti i adaptaciju postojećeg freonskog VRF sistema (kao redundantnog sistema) i prilagođavanje novoprojektovanom stanju. Za potrebe klimatizacije novoprojektovane IT laboratorije tehničkom dokumentacijom predvideti zaseban sistem. Predvideti i kompletnu demontažu postojećih klima ormara koji su van funkcije. 5.4.3 Tehnička sala na 1. spratu (Simulatorska sala i prostorija sa pseudo-pilotima) Za potrebe klimatizacije tehničke sale na 1. spratu objekta izveden je nezavisni vazdušni sistem S2. Sistem se sastoji od dve klima komore S2/1 i S2/2 (radne i rezervne), smeštene u mašinskoj sali u suterenu objekta. Kanalski razvod za pripremljeni i odsisni vazduh se do prostora tehničke sale vodi kroz ventilacioni instalacioni šaht (tumbas). Ubacivanje i izvlačenje vazduha je na identičan način kao i u sali u prizemlju, kroz prostor duplog poda pomoću podnih difuzora i p reko plafonskih anemostata i kanalskog razvoda u prostoru spuštenog plafona. Kao redundansa vazdušnom sistemu S2, ugrađeni su freonski VRF sistemi. U prostoriji se nalaze i dva klima ormara, koji su fan funkcije. Postojeća tehnička sala na 1. spratu menja namenu i deli se na dve prostorije transparentnom (staklenom) pregradom u nivou od duplog poda do spuštenog plafona, sa vratima. Tehničkom dokumentacijom predvideti demontažu postojećih i ugradnju novih klima komora najviše energetske klase (radne i rezervne), sa iskorišćenjem energije iz otpadnog vazduha i sa EC ventilatorima sa promenljivim brojem obrtaja. Protok ventilatora i kapaci teti grejača i hladnjaka treba da imaju rezervu min. 30%. Dokumentacijom predvideti zamenu postojećeg kanalskog razvoda u delu gde se ne uklapa u novoprojektovano stanje. Pri izboru količina svežeg vazduha, uzeti u razmatranje i proračun 16 - časovno jednovremeno prisustvo 30 osoba za simulatorsku salu, odnosno 20 osoba za prostoriju sa pseudopilotima. Osim toga, uzeti u obzir i disipacije toplote od nove opreme (konzole, računari, monitori i drugo). Klimatizacija ovih prostora treba da obezbedi hlađenje konzola i ekrana simulatora, računara, monitora i drugih uređaja i opreme, kao i klimatizovani vazduh za boravak učenika i instruktora, po normativima za školske ustanove. Tehničkom dokumentacijom predvideti adaptaciju postojećeg freonskog VRF sistema (kao dopunskog sistema) i prilagođavanje novoprojektovanom stanju. Predvideti i kompletnu demontažu postojećih klima ormara koji su van funkcije. 5.4.4 Simulatorska sala na 2. spratu Za potrebe klimatizacije simulatorske sale na 2. spratu objekta izveden je nezavisni vazdušni sistem S1. Sistem se sastoji od dve klima komore S1/1 i S1/2 (radne i rezervne), smeštene u mašinskoj sali u suterenu objekta. Kanalski razvod za pripremljeni i odsisni vazduh se do prostora simulatorske sale na 2. spratu vodi kroz ventilacioni instalacioni šaht (tumbas). Pripremljeni vazduh se u salu dovodi kroz prostor duplog poda preko podnih difuzora raspoređenih po površini pro stora. Odsis vazduha je iz gornje zone preko anemostata i kanalskog razvoda u spuštenom plafonu. Prostorija simulatorske sale zadržava svoju namenu, ali se zbog dotrajalosti planira unapređenje sistema klimatizacije S1. Tehničkom dokumentacijom predvideti demontažu postojećih i ugradnju novih klima komora najviše energetske klase (radne i rezervne), sa iskorišćenjem energije iz otpadnog vazduha i sa EC vent